ЈЕДНО ОД НАЈБОЉИХ АМАТЕРСКИХ ПОЗОРИШТА У СРБИЈИ: Постоји 96 година, одиграло 250 премијера

Позориште „Масука“ у Великој Плани је ове године навршило 96 година постојања, по чему је једно од најстаријих аматерских позоришта у Србији, али и региону.

Могуће је да позориште има и коју годину више, али је за рођендан узето Богојављење 1929. године, зато што најстарији сачувани писани документ који помиње позориште у Великој Плани носи датум 19. јануар те године. То је позивница којом позоришно друштво „Велимир Масука“ позива грађане Велике Плане на богојављенску забаву у кафани браће Милојевић.

Судећи по истом документу, те далеке вечери изведена су два позоришна комада: „На самртним мукама“ и „Мића из војске“. Од тада до данас редитељи и глумци велике и омладинске сцене овог позоришта припремили су и одиграли најмање 220 представа. За малу сцену не постоје прецизни подаци, али је извесно да их је било више од 50.

Иако се његов целокупни рад заснива на аматеризму и добровољности, позориште из Велике Плане спада међу познатија и најактивнија позоришта у земљи. Осим добрих представа томе је свакако допринела и чињеница да је оно организатор престижних „Масукиних позоришних дана“, који ће ускоро прославити пола века постојања.

Даскама које живот значе у Великој Плани продефиловало је више десетина глумачких имена, а најдубљи траг оставили су Владимир Тасић, Владимир Ђурић Ћале, Лепа Степановић и Србољуб Милошевић, познатији као Срба Миџин.

Глумци овог позоришта освојили су и три „Златне маске“, највеће признање за глумце аматере на простору некадашње Југославије. То су Душан Јанићијевић за главну мушку улогу, Јелена Стојадиновић за епизодну улогу и Живослава Нена Бајић, која је 2013. на фестивалу у Требињу добила признање за најбољу главну женску улогу.

„Масука“ је у широј јавности препознатљива и по два своја глумца која су играла вођу Првог српског устанка Карађорђа Петровића. Прво је ту улогу, више од 300 пута, одиграо Јован Јова Илић, а онда је место „уступио“ свом сестрићу Ивану Вучковићу.

Осим Вучковића, успешни професионални глумци су постали и Анита Стојадиновић, Оливера Бацић и Ђорђе Живадиновић.

Од „Масукиних“ редитеља, националне домете остварили су Анђелка Николић, добитница Стеријине награде за режију представе „Радници умиру певајући“ и Миодраг Мага Милановић.

Ипак, највеће заслуге за постојање и опстајање позоришта „Масука“ припадају Витомиру Вити Стефановићу.

Педесетих година прошлог века дошао је у Велику ПЛану и њено позориште. И следећих пет деценија у њему водио главну реч. За то време режирао је 120 представа. У „Масуки“ 90 и још 30 у другим позориштима, од Јагодине до Хвара у Хрватској.

Последње године рада позориште „Масука“ обележило је са две представе на великој сцени, које говоре о две најпознатије нововремене српске династије. Представом „Виа долорес“, о трагичној судбини принца Ђорђа Карађорђевића и „Вила Сашино“, о још трагичнијој судбини династије Обреновић. У тим представама, које је режирао Милош Јагодић, играју Марко Богдановић, Војислав Величковић, Тамара Бранковић, Милан Николић, Стеван Јовановић, Живослава Нена Бајић, Зоран Митић, Синиша Павловић, Стефан Бранковић, Горан Милановић и Златко Илић.