Када окружење преузме ум: Психологија масе и како се манифестује данас
Када се човек нађе у групи, често долази до нечега што психолози називају деиндивидуализацијом - губи се осећај личне одговорности, а понашање постаје све више усклађено са емоцијама и импулсима масе. У том тренутку, рационалност уступа место инстинкту, а идентитет појединца замењује колективна енергија.
Француски теоретичар Гистав Ле Бон још крајем 19. века говорио је о „души масе“, тврдећи да људи унутар гомиле не мисле, већ осећају. Они постају подложнији сугестијама, реагује се брзо и интензивно, а граница између сопственог става и групне емоције – готово да нестаје.
Психологија масе у дигиталном добу
Данас се масе не формирају само на трговима, стадионима и улицама. Оне се рађају и на екранима наших телефона. Друштвене мреже, форуми и апликације омогућавају људима да постану део виртуелне масе – реагује се на објаве, твитове и статусе у реалном времену, често без размишљања.
Феномени попут „виралних осуда“, „цанцел културе“ и масовне панике на друштвеним мрежама показују да правила колективне психологије важе и у дигиталном простору. Осећај припадности заједничком ставу често је јачи од потребе за критичком дистанцом.
"Woke" култура
У савременој Америци, психологија масе добија посебно изражен облик кроз феномен тзв. "woke културе". Ова идеологија, која је у основи заснована на будности према друштвеним неправдама - попут расизма, мизогиније, хомофобије и привилегија - с временом је попримила и облик идеолошке масе.
На друштвеним мрежама, "woke покрети" често функционишу као затворени кругови колективног мишљења. Појединци који изразе мишљење које одудара од доминантног наратива лако могу бити искључени, осрамоћени или "отказани" - што представља савремену верзију групног притиска и емоционалне заразе. Оваква динамика не разликује се много од класичних описа психологије масе: брзо ширење осећања, морална поларизација и колективно кажњавање оних који „одступају“.
Занимљиво је да многи који учествују у woke дискурсу нису нужно политички радикални - већ једноставно желе да припадају. А та потреба за припадањем је срж сваког масовног понашања.
Да ли се психологија масе постоји у Србији?
Одговор је – да, и то врло јасно. Последњих месеци у Србији смо сведоци масовних протеста, студентских окупљања и спонтаних окупљања грађана широм земље. Оно што почиње као индивидуално, брзо прераста у групни импулс.
На протестима у Београду, Новом Саду и другим градовима, видимо управо то: појединац који се стапао са гомилом, не само физички већ и емоционално. Носе се исти транспаренти, вичу се исте пароле, осећања љутње, страха и пркоса прелазе са једног човека на другог.
Виртуелне масе, стварни ефекти
На интернету се такође одвијају модерне верзије психологије масе. Инфлуенсери, активисти, па чак и обични корисници постају симболи ставова око којих се људи окупљају. Њихове речи се деле, коментарише се без размишљања, често у таласу емотивне реакције.
У таквом окружењу, појединац више не учествује као независни актер, већ као део емотивно и идеолошки уједињене масе. А то отвара простор за и позитивне промене – али и за манипулацију.
