Kada okruženje preuzme um: Psihologija mase i kako se manifestuje danas
Kada se čovek nađe u grupi, često dolazi do nečega što psiholozi nazivaju deindividualizacijom - gubi se osećaj lične odgovornosti, a ponašanje postaje sve više usklađeno sa emocijama i impulsima mase. U tom trenutku, racionalnost ustupa mesto instinktu, a identitet pojedinca zamenjuje kolektivna energija.
Francuski teoretičar Gistav Le Bon još krajem 19. veka govorio je o „duši mase“, tvrdeći da ljudi unutar gomile ne misle, već osećaju. Oni postaju podložniji sugestijama, reaguje se brzo i intenzivno, a granica između sopstvenog stava i grupne emocije – gotovo da nestaje.
Psihologija mase u digitalnom dobu
Danas se mase ne formiraju samo na trgovima, stadionima i ulicama. One se rađaju i na ekranima naših telefona. Društvene mreže, forumi i aplikacije omogućavaju ljudima da postanu deo virtuelne mase – reaguje se na objave, tvitove i statuse u realnom vremenu, često bez razmišljanja.
Fenomeni poput „viralnih osuda“, „cancel kulture“ i masovne panike na društvenim mrežama pokazuju da pravila kolektivne psihologije važe i u digitalnom prostoru. Osećaj pripadnosti zajedničkom stavu često je jači od potrebe za kritičkom distancom.
"Woke" kultura
U savremenoj Americi, psihologija mase dobija posebno izražen oblik kroz fenomen tzv. "woke kulture". Ova ideologija, koja je u osnovi zasnovana na budnosti prema društvenim nepravdama - poput rasizma, mizoginije, homofobije i privilegija - s vremenom je poprimila i oblik ideološke mase.
Na društvenim mrežama, "woke pokreti" često funkcionišu kao zatvoreni krugovi kolektivnog mišljenja. Pojedinci koji izraze mišljenje koje odudara od dominantnog narativa lako mogu biti isključeni, osramoćeni ili "otkazani" - što predstavlja savremenu verziju grupnog pritiska i emocionalne zaraze. Ovakva dinamika ne razlikuje se mnogo od klasičnih opisa psihologije mase: brzo širenje osećanja, moralna polarizacija i kolektivno kažnjavanje onih koji „odstupaju“.
Zanimljivo je da mnogi koji učestvuju u woke diskursu nisu nužno politički radikalni - već jednostavno žele da pripadaju. A ta potreba za pripadanjem je srž svakog masovnog ponašanja.
Da li se psihologija mase postoji u Srbiji?
Odgovor je – da, i to vrlo jasno. Poslednjih meseci u Srbiji smo svedoci masovnih protesta, studentskih okupljanja i spontanih okupljanja građana širom zemlje. Ono što počinje kao individualno, brzo prerasta u grupni impuls.
Na protestima u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima, vidimo upravo to: pojedinac koji se stapao sa gomilom, ne samo fizički već i emocionalno. Nose se isti transparenti, viču se iste parole, osećanja ljutnje, straha i prkosa prelaze sa jednog čoveka na drugog.
Virtuelne mase, stvarni efekti
Na internetu se takođe odvijaju moderne verzije psihologije mase. Influenseri, aktivisti, pa čak i obični korisnici postaju simboli stavova oko kojih se ljudi okupljaju. Njihove reči se dele, komentariše se bez razmišljanja, često u talasu emotivne reakcije.
U takvom okruženju, pojedinac više ne učestvuje kao nezavisni akter, već kao deo emotivno i ideološki ujedinjene mase. A to otvara prostor za i pozitivne promene – ali i za manipulaciju.
