Клима у Србији се мења неповратно: До средине века ништа више неће бити исто, пољопривредници пред великим изазовима - Стручњаци тврде да је у овоме решење

Јулске кише махом су заобишле југоисток земље, што је образац који би могао да буде све чешћи у будућности. 

Како изгледа садашњост и будућност овог рејона пише др Никола М. Милентијевић са Природно-математичког факултета у Приштини.

Након најсушнијег јуна у историји, време у Србији је током јула било знатно несталније, са наглим захлађењима, пљусковима, градом, олујним ветром. Када се погледају званични подаци Републичког Хидрометеоролошког завода (РХМЗ), уочавају се велике регионалне разлике.

Када су у питању падавине, од почетка јула је у градовима као што су Београд, Нови Сад и Лозница пало преко 50 mm кише, што је оквирно у границама нормале за јул, у зависности од тога колико кише још буде пало до краја месеца.

На истоку и југоистоку пало најмање кише

Међутим, преглед података са свих мерних станица јасно показује да је убедљиво најмање падавина било у источним и југоисточним крајевима. Једина места која су не само у току јула, већ укупно од почетка јуна имала мање од 20 mm кише су Неготин, Ниш, Лесковац, Димитровград и Врање.

Како пише РХМЗ, током јула се у већем делу земље очекују нормални услови влажности, али ће југ и југоисток земље бити један од рејона са сушним условима, а за околину Врања се наставља период екстремне суше.

Оваква ситуација заправо није изненађујућа: рејон Источне и Југоисточне Србије представља једно од подручја у Србији посебно осетљивих на сушу и аридност.

Ту се издвајају крајеви у којима је просечна годишња сума падавина тек до 600 mm: Нишка котлина са Понишављем, Лесковачка и Врањска котлина.

Како се наводи у Програму прилагођавања на измењене климатске услове, ово су неки од крајева у којима ће у наредним годинама доћи до промене општих климатских изгледа: клима ће до средине 21. века овде постати полу-сушна.

Подручје полу-сушне климе

Источна и Југоисточна Србија представља изразито континентални предео, што је последица знатне удаљености од Атлантског океана и Јадранског мора, али и њихове утворености утицају континенталних ваздушних маса, које из Источне и Северне Европе преко Влашке низије непосредно продиру у Тимочки басен, а путем Панонске низије у Поморавље.

Према томе, сушност ових предела представља последицу удаљености од извора маритимности, али и утицаја рељефа.

Недавно смо објавили истраживање у реномираном међународном часопису Theoretical анд Applied Climatology, о просторно-временској варијабилности аридности у Источној и Југоисточној Србији, које нуди детаљне увиде у садашњост, али и будућност овог подручја.

Годишње вредности индекса суше указују на присуство две класе, семи-хумидне (метеоролошка станица Ниш), док остале станице карактеришу хумидни (влажни) услови. Аридност је увећана током летњих месеци, од јуна до септембра.

Међутим, месечне и сезонске вредности пружају бољи увид у динамику аридности на овом подручју. Преглед читаве године не даје потпуну слику: наша анализа различитих индекса суше указала је на значајне регионалне разлике на годишњем, сезонском и месечном нивоу.

Сезонске вредности указују на изражену хумидност током зиме, и делом током пролећа и јесењијх месеци, док летње месеце карактерише медитерански климат.

Аридност је, другим речима, увећана током летњих месеци, од јуна до септембра, онда када је вегетацији неопходна влага, што већ негативно утиче на пољопривредну производњу у регији, пошто се пољопривредно земљиште у знатној мери ослања на климатске услове наспрам наводњавању.

Истовремено, савремена научна сазнања, укључујући и Светски атлас дезертификације, потврђују да ће у годинама које долазе шири регион Јужне Европе све више имати семи-аридне услове, какви су карактеристични у деловима Шпаније, Грчке и Турске. Иако је Југоисточна Србија одавно међу најсушнијим крајевима земље, наредних деценија измениће се још више.

Аридност и утицај на пољопривреду

Постоји суштинска разлика између суше и аридности. Аридност је дефинисана као константан недостатак влаге, на основу просечних климатских услова. Заправо, реч је о специфичности климе одређеног предела на Земљиној површини.

У аридним и семи-аридним пределима топлог климата, дефицит влаге доводи до значајних социо-економских последица (нпр. повећане потребе локалног становништва за водом).

Постоје бројни индекси аридности који указују на појаву и карактер аридности, али они нису само показатељи климатских промена, већ и значајни индикатори физиолошких процеса у вегетационом покривачу. Такође, аридност омогућава препознавање и класификацију климатолошких природних хазарда, попут суше.

Интензивирање и већа фреквенција аридности може бити очекивана у будућности, што ће имати негативан ефекат на пољопривреду, као традиционалну делатност која је најраширенија у подручју Југоисточне Србије.

Држава и локалне самоуправе морале би имплементирати мере и планове адаптације сектора пољопривреде да би осигурали одрживост, посебно пољопривредних култура које се ослањају на падавине у летњој половини године.

Климатским променама су нарочито угрожене традиционалне пољопривредне културе овог подручја (повртарске културе попут парадајза, паприке, краставца, житне културе итд).

Оскудно наводњавање земљишта

Попис пољопривреде 2023. године указује да овај рејон поседује најмање наводњаваних површина у компарацији са осталим регионима у Србији (свега 5,2%), док су могуће наводњаване површине далеко веће (8,5%).

Главни извори воде за потребе наводњавања у Србији пореклом су од подземних (51%) и површинских вода (25%). Системи за наводњавање имају смањену функционалност или уопште не раде, услед смањеног протицаја воде у рекама и редукције залихе подземних вода.

Прогнозе указују да неће бити довољно воде у Републици Србији, па би наводњавање требало заснивати на примени редукованог и интервентног режима заливања са циљем уштеде воде. То практично значи смањење норме заливања до вредности која неће значајно смањити висину и квалитет приноса и заливање само у критичним фенофазама развоја биљака.

Климатски услови, представљени повећањем просечне температуре и изменом образаца падавина, имају изражен утицај не само на пољопривреду, већ и на шумске екосистеме и планирање будућег економског развоја и заштите животне средине. Потреба за одрживом пољопривредом у светлу климатских промена, које су окарактерисане дугим сушним периодима, биће посебно тежак изазов за пољопривреднике.

Извор: еКапија