Klima u Srbiji se menja nepovratno: Do sredine veka ništa više neće biti isto, poljoprivrednici pred velikim izazovima - Stručnjaci tvrde da je u ovome rešenje

Julske kiše mahom su zaobišle jugoistok zemlje, što je obrazac koji bi mogao da bude sve češći u budućnosti. 

Kako izgleda sadašnjost i budućnost ovog rejona piše dr Nikola M. Milentijević sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Prištini.

Nakon najsušnijeg juna u istoriji, vreme u Srbiji je tokom jula bilo znatno nestalnije, sa naglim zahlađenjima, pljuskovima, gradom, olujnim vetrom. Kada se pogledaju zvanični podaci Republičkog Hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), uočavaju se velike regionalne razlike.

Kada su u pitanju padavine, od početka jula je u gradovima kao što su Beograd, Novi Sad i Loznica palo preko 50 mm kiše, što je okvirno u granicama normale za jul, u zavisnosti od toga koliko kiše još bude palo do kraja meseca.

Na istoku i jugoistoku palo najmanje kiše

Međutim, pregled podataka sa svih mernih stanica jasno pokazuje da je ubedljivo najmanje padavina bilo u istočnim i jugoistočnim krajevima. Jedina mesta koja su ne samo u toku jula, već ukupno od početka juna imala manje od 20 mm kiše su Negotin, Niš, Leskovac, Dimitrovgrad i Vranje.

Kako piše RHMZ, tokom jula se u većem delu zemlje očekuju normalni uslovi vlažnosti, ali će jug i jugoistok zemlje biti jedan od rejona sa sušnim uslovima, a za okolinu Vranja se nastavlja period ekstremne suše.

Ovakva situacija zapravo nije iznenađujuća: rejon Istočne i Jugoistočne Srbije predstavlja jedno od područja u Srbiji posebno osetljivih na sušu i aridnost.

Tu se izdvajaju krajevi u kojima je prosečna godišnja suma padavina tek do 600 mm: Niška kotlina sa Ponišavljem, Leskovačka i Vranjska kotlina.

Kako se navodi u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, ovo su neki od krajeva u kojima će u narednim godinama doći do promene opštih klimatskih izgleda: klima će do sredine 21. veka ovde postati polu-sušna.

Područje polu-sušne klime

Istočna i Jugoistočna Srbija predstavlja izrazito kontinentalni predeo, što je posledica znatne udaljenosti od Atlantskog okeana i Jadranskog mora, ali i njihove utvorenosti uticaju kontinentalnih vazdušnih masa, koje iz Istočne i Severne Evrope preko Vlaške nizije neposredno prodiru u Timočki basen, a putem Panonske nizije u Pomoravlje.

Prema tome, sušnost ovih predela predstavlja posledicu udaljenosti od izvora maritimnosti, ali i uticaja reljefa.

Nedavno smo objavili istraživanje u renomiranom međunarodnom časopisu Theoretical and Applied Climatology, o prostorno-vremenskoj varijabilnosti aridnosti u Istočnoj i Jugoistočnoj Srbiji, koje nudi detaljne uvide u sadašnjost, ali i budućnost ovog područja.

Godišnje vrednosti indeksa suše ukazuju na prisustvo dve klase, semi-humidne (meteorološka stanica Niš), dok ostale stanice karakterišu humidni (vlažni) uslovi. Aridnost je uvećana tokom letnjih meseci, od juna do septembra.

Međutim, mesečne i sezonske vrednosti pružaju bolji uvid u dinamiku aridnosti na ovom području. Pregled čitave godine ne daje potpunu sliku: naša analiza različitih indeksa suše ukazala je na značajne regionalne razlike na godišnjem, sezonskom i mesečnom nivou.

Sezonske vrednosti ukazuju na izraženu humidnost tokom zime, i delom tokom proleća i jesenjijh meseci, dok letnje mesece karakteriše mediteranski klimat.

Aridnost je, drugim rečima, uvećana tokom letnjih meseci, od juna do septembra, onda kada je vegetaciji neophodna vlaga, što već negativno utiče na poljoprivrednu proizvodnju u regiji, pošto se poljoprivredno zemljište u znatnoj meri oslanja na klimatske uslove naspram navodnjavanju.

Istovremeno, savremena naučna saznanja, uključujući i Svetski atlas dezertifikacije, potvrđuju da će u godinama koje dolaze širi region Južne Evrope sve više imati semi-aridne uslove, kakvi su karakteristični u delovima Španije, Grčke i Turske. Iako je Jugoistočna Srbija odavno među najsušnijim krajevima zemlje, narednih decenija izmeniće se još više.

Aridnost i uticaj na poljoprivredu

Postoji suštinska razlika između suše i aridnosti. Aridnost je definisana kao konstantan nedostatak vlage, na osnovu prosečnih klimatskih uslova. Zapravo, reč je o specifičnosti klime određenog predela na Zemljinoj površini.

U aridnim i semi-aridnim predelima toplog klimata, deficit vlage dovodi do značajnih socio-ekonomskih posledica (npr. povećane potrebe lokalnog stanovništva za vodom).

Postoje brojni indeksi aridnosti koji ukazuju na pojavu i karakter aridnosti, ali oni nisu samo pokazatelji klimatskih promena, već i značajni indikatori fizioloških procesa u vegetacionom pokrivaču. Takođe, aridnost omogućava prepoznavanje i klasifikaciju klimatoloških prirodnih hazarda, poput suše.

Intenziviranje i veća frekvencija aridnosti može biti očekivana u budućnosti, što će imati negativan efekat na poljoprivredu, kao tradicionalnu delatnost koja je najraširenija u području Jugoistočne Srbije.

Država i lokalne samouprave morale bi implementirati mere i planove adaptacije sektora poljoprivrede da bi osigurali održivost, posebno poljoprivrednih kultura koje se oslanjaju na padavine u letnjoj polovini godine.

Klimatskim promenama su naročito ugrožene tradicionalne poljoprivredne kulture ovog područja (povrtarske kulture poput paradajza, paprike, krastavca, žitne kulture itd).

Oskudno navodnjavanje zemljišta

Popis poljoprivrede 2023. godine ukazuje da ovaj rejon poseduje najmanje navodnjavanih površina u komparaciji sa ostalim regionima u Srbiji (svega 5,2%), dok su moguće navodnjavane površine daleko veće (8,5%).

Glavni izvori vode za potrebe navodnjavanja u Srbiji poreklom su od podzemnih (51%) i površinskih voda (25%). Sistemi za navodnjavanje imaju smanjenu funkcionalnost ili uopšte ne rade, usled smanjenog proticaja vode u rekama i redukcije zalihe podzemnih voda.

Prognoze ukazuju da neće biti dovoljno vode u Republici Srbiji, pa bi navodnjavanje trebalo zasnivati na primeni redukovanog i interventnog režima zalivanja sa ciljem uštede vode. To praktično znači smanjenje norme zalivanja do vrednosti koja neće značajno smanjiti visinu i kvalitet prinosa i zalivanje samo u kritičnim fenofazama razvoja biljaka.

Klimatski uslovi, predstavljeni povećanjem prosečne temperature i izmenom obrazaca padavina, imaju izražen uticaj ne samo na poljoprivredu, već i na šumske ekosisteme i planiranje budućeg ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine. Potreba za održivom poljoprivredom u svetlu klimatskih promena, koje su okarakterisane dugim sušnim periodima, biće posebno težak izazov za poljoprivrednike.

Izvor: eKapija