Рен салата, ринфлајш и слатка чесница: У Срему и Банату се Божић слави потпуно другачије!
Сутра славимо најлепши празник у току године.
Сви православни верници обележавају дан када се родио спаситељ Исус Христ. Овај празник прате најлепши обичаји из српске традиције, а посвећен је рађању новог живота, деце, очинства и материнства.
"НЕ ЗНАМ КО ВАС САСТАВИ, АЛИ СВАКА ВАМ ЧАСТ" Професор и три студента својим знањем у "Потери" одушевили Србију (ФОТО)
БРАВО МОМЧЕ! Синиша (21) одлучио да брани 700.000 динара у "Потери", а онда оставио све у чуду својим знањем!
БОЖИЋ НА ЗГАРИШТУ ПОРОДИЧНЕ КУЋЕ: Величићи у седмој деценији почињу од нуле након прошломесечне трагедије (ФОТО)
Иако данашњи дан зназивамо "Бадњи дан", цела недеља пред Божић сматра се бадњом, а тих дана се не би требало шишати, бријати или сећи нокте – јер тиме сечемо здравље.
Обичаји на Бадњи дан и Божић варирају широм Сбрије и другачији су у разним породицама, али једно је сигурно – када осване Бадњи дан најстарији и најмлађи мушкарац из породице иду по бадњак. Са друге стране, домаћице остају код куће и на ватри пеку печеницу и праве се колачи и обимна трпеза за следећи дан.
Божић у Срему и Банату
Иако данас ретко која породица у граду поштује целокупну традицију за Божић, како због услова, тако и због другачијег начина живота, многи старији памте како је то у овим крајевима раније било. Како нам причају бака и дека који су и дан данас остали да живе на селу, у Војводини се обичаји помало разликују у односу на остатак Србије.
У Срему постоји један занимљив обичај, који се ретко где у Србији практикује. Прва особа која ујутру уђе у кућу је "положајник" или "радован", а најстарија особа у кући га дарује, док касније уз песму одлазе до пећи и бадњаком ложе ватру уз бројалицу "Колико варница толико срећица, колико варница толико парица", причају нам старији из тог краја.
Паљење бадњака у Карловцима
У Сремским Карловцима сваке године на Бадњи дан организује се паљење бадњака испред Саборне цркве. Центар овог малог места окићен је и украшен, а на тргу су постављене кућице из који продавци нуде своје домаће производе. Иако се на тај дан пости, незаобилазно је осетити мирис слатких крофница или куваног вина. Бадњак се купује у цркви, а потом се уз песму баца у заједничку ватру испред чесме "Четири лава".
Како кажу, на божићној трпези може се пронаћи свашта. Од чеснице која представља здравље до свих намирница које се иначе једу у крају. Једу се прасе, сухомеснати производи, домаће вино и ракија, али битно је да то буду намирнице које су се најбоље спремале у току године. На доручку је наравно присутна цела породица, док домаћин чита "Оче наш".
Поред тога што чесница представља здравље, у њу се у Срему често ставља орах, а прави се у облику плетенице. Орах представља здравље мушкараца, а плетеница жена. Једна од карактеристика божићног славља у Срему је слатка чесница, која се прави од кора меда и ораха и сувог грожђа, а у њу се ставља ковани новац који представља награду за неког од укућана.
Са друге стране, прослава у Банату је нешто другачија. Иако се сви слажу да се на Божић устаје рано и спрема се доручак после поста, постоје мале измене обичаја. У овом крају обично се пече крменадла, саламура и кобасице, а као прилог неизоставна је рен салата. Старији из Баната кажу да је неизоставан део прославе Божића умивање пре доручка. Сви укућани умивају се из једног лавора у ком је постављена црвена јабука, која је симбол румености и здравља.
Док мушкарци намирују стоку, домаћице у кухињи спремају божићну трпезу. Спрема се говеђа супа, ринфлајш, паприкаш, сарма и наравно печење. Неизоставни део трпезе је и чесница која се сече на четири дела, док се средина притисне палцем, а у рупу се сипа вино. У овом крају новац не стављају директно у чесницу, већ испод чаше са црвеним вином која се поставља под чесницу. Вино мора да се искапи, како би неко од укућана заслужио награду.
Иако се обичаји широм Србије разликују, неке породице и даље чувају традицију коју су преузеле од најстаријих чланова. Међутим, управо породица је оно што нас држи на окупу на највеће празнике, па тако и на Божић.
На тај дан, обележавамо здравље, љубав и срећу, а како религија и обичаји налажу, најбитније је да будемо сложни и чувамо једни друге.