НАЈНОВИЈИ ПОДАЦИ! Корона поново узима маха, преминуло 51 лице: Да ли вакцина штити и када немате антитела?
Најновији корона пресек у Србији.
Корона вирус је у последња 24 сата потврђен код 6.978 особа, а истовремено је од последица ове болести преминуло 51 пацијент.
Тестирано је 22.978 особа.
На респиратору је 282 пацијента.
ВИШЕ ОД МИЛИОН СРБА СЕ ПЛАШИ ИГЛЕ: Многи избегавају вакцинацију због траума, докторка Ирена саветује како да се превазиђе страх
ЈЕДНА БЕБА 15 ПОТЕНЦИЈАЛНИХ ОЧЕВА: Званични момак прихватио дете, момци из Трговишта страхују да се мама не предомисли и тражи ДНК
"СУОЧИЋЕМО ГУГЛ И ДОКТОРЕ, ИДЕМО У ЖУСТРИЈУ КАМПАЊУ" Ђерлек најавио нове мере, невакцинисани пуне ковид болнице
Све вакцине које се примењују у Србији стварају ћелијски имунитет на вирус корона, онај који не може да се измери само бројем антитела, али су у том имуном одговору велике варијације од човека до човека.
То је, анализама које се не раде рутински, егзактно доказала група стручњака из више научних и медицинских установа у нашој земљи. Они су, такође, утврдили да трећа, бустер доза вакцине значајно повећава број меморијских ћелија и активира их.
Иако су оваква истраживања на националном нивоу неопходна како бисмо знали како су људи у нашој популацији одговорили на вакцине, пројекат којим руководи професор др Владимир Јуришић са Медицинског факултета у Крагујевцу, спроводи се - волонтерски, без помоћи државе и фондова за истраживања.
- Од када је почела пандемија ковида 19, група ентузијаста које сам окупио активно се укључила у истраживања ефеката вакцине на ћелијски имунски систем, јер смо схватили да је то главни проблем у спречавању епидемије - објашњава професор Јуришић за "Новости".
- Од самог почетка вакцинације активно смо узимали узорке крви од здравствених радника.
Прелиминарни резултати показали су да три испитиване вакцине: "синофарм", која је највише примењивана, "фајзер" и "спутњик В" (и неколико "астра зенека"), снажно доводе до повећања и стимулације ћелијског имунитета. Да би се добили дефинитивни научни подаци потребна су и даља испитивања и - огромна средства.
- Реакције су веома сложене, и у целом свету се спроводе испитивања како бисмо добили поуздан одговор и податке на ћелијском нивоу, колико дуго вакцине заиста имају ефекта - каже проф. Јуришић. - Наши резултати показују да постоји велика индивидуална варијација између испитаника, и то је очекивано. Сада пратимо колико ће дуго да трају ефекти вакцина, као и ефекти меморијских ћелија код оних који су већ прележали инфекцију.
То заправо још нико није прецизно израчунао, а првобитне процене су биле да ће вакцине да штите минимум осам месеци и дуже. Пракса је у међувремену показала да се код неких поствакцинални имунитет губи и пре истека шест месеци од вакцинације.
- У таква истраживања су се укључиле многе лабораторије и многи научници у целом свету са огромним средствима - каже професор Јуришић.
- Она су енормно скупа. Ми користимо неколико комбинација реагенса, а сваки од њих кошта 1.000 евра за испитивање једног маркера. За добијање валидних података мора да се користи комбинација од пет-шест маркера да би се обележиле све популације које постоје у крви.
Професор Јуришић каже да се иста група ентузијаста, са најбазичнијим медицинским и здравственим установама у Србији, пријавила на конкурс Фонда за науку, али су тамо "одлучили" да испитивање имунског система није важно у Србији и нису им дали средста за истраживање. Професор Јуришић је личним везама успео да обезбеди минималну помоћ пријатеља из Русије и Француске за реагенсе са којима је започето испитивање имунитета у Крагујевцу.
Он објашњава да комплексну слику о имунском систему добијају на основу података о ћелијској функцији, и то о степену њихове активације, и то различитих популација ћелија у крви. Зна се да је постојање меморијских ћелија основ за примену вакцина, али сви патогени не покрећу јак и дуготрајан меморијски одговор. За неке болести такав одговор на вакцине је доживотан, а за неке вирусне инфекције је краткотрајан. Рутинским анализама, најчешће "спајк" протеина, добијају се само информације о антителима, а она нису права мера имунитета.
- Имамо енормни број заражених, а мали проценат вакцинисаних у односу на друге државе које су постигле висок степен имунизације - прича проф. Јуришић.
- Испитивањем ћелија можемо да видимо да ли је неко имао контакт, да ли је прележао инфекцију, можда и без симптома, јер радимо истраживања и код оних који су прележали болест. Све је ово од огромне важности за разумевање ковид-инфекције.
