Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ФИЛМ КОЈИ РЕЖИРА САМА СУДБИНА И НИКО ВИШЕ: Брат и сестра српских дечака мучки убијених у Гораждевцу данас су муж и жена (ФОТО)

13.08.2021. 13:56
Пише:
Србија Данас/Блиц
par
пар / Извор: Фото: Facebook/Printscreen

Судбина која је двоје деце задесила у зло време зближила је Александру и Томислава.

Александра Дакић Јововић сада има 29 година. Њен супруг Томислав је три године старији од ње. Имају сина Павла (9). Живе у Крагујевцу. Он је професор математике, а она професионални шминкер. Млад, леп пар...

ТУГА У ЦРНОЈ ГОРИ: Међу преминулима од корона вируса и држављанин Србије

ТУГА У ЦРНОЈ ГОРИ: Међу преминулима од корона вируса и држављанин Србије

ЛЕТО ЈЕ ПАКЛЕНО, А КАКВА НАС ЈЕСЕН ОЧЕКУЈЕ? Србија у "црвеном" појасу, стручњаци имају алармантне прогнозе

ЛЕТО ЈЕ ПАКЛЕНО, А КАКВА НАС ЈЕСЕН ОЧЕКУЈЕ? Србија у "црвеном" појасу, стручњаци имају алармантне прогнозе

АКО ПРАВИТЕ СВАДБУ ОДВОЈИТЕ ВИКЕНД И 4.000 ЕВРА: Цене ресторана отишле у небо, до зиме је све попуњено

АКО ПРАВИТЕ СВАДБУ ОДВОЈИТЕ ВИКЕНД И 4.000 ЕВРА: Цене ресторана отишле у небо, до зиме је све попуњено

Али, њихове судбине везане су великом трагедијом. Рођена браћа ових младих људи су Панто Дакић (12) и Иван Јововић (19), који су убијени на реци Бистрици, на Косову и Метохији, код села Гораждевца, 13. августа 2003. године.

Зли људи, који су испалили рафал на децу која су се тог летњег дана безбрижно купала у реци, досад нису пронађени. Породице из Гораждевца су остале завијене у црно...

- Сећам се тог дана... Била сам дете, чула сам рафале. Пошла сам са сестром да се купамо, нисмо стигле јер је њу ујела пчела... Сећам се да нам је отац бранио да идемо тамо. Осећао је да се нешто спрема... Сећам се деце која су била крвава, изгребана... Бежање, јурњава, колима ка реци... Сећам се да су мама и тата отишли за Пећ... На крају је дошла мајка, кукала је, вриштала је на уласку у двориште... Знала сам да сам остала без брата, имала сам само десет година...Отада ми се живот променио, испричала је Александра пре четири године.

Судбина која је двоје деце задесила у зло време зближила је Александру и Томислава.

- Ја нисам био у селу када се трагедија догодила, био сам на екскурзији. Имао сам 14 година.Тај бол не могу да опишем. Рањена су нам срца заувек. Виђао сам се са Александром кад су били парастоси и таква окупљања. Када сам имао 20, а она 17 поздравио сам је преко мајке и рекао "чувајте ћерку да је неко не украде"... Видео сам како је лепа... - испричао је Томислав пре четири године, који је тада радио као професор у Такову.

Рођендани покојне браће посебно их зближавају, туга и сећања јачи су од свега, али кажу њихова веза је посебна. Није то само љубав већ пре свега поверње...