ЛЕГЕНДА ПОТВРЂЕНА, ПОНОВО ОДЗВАЊА МОЛИТВА НА ОВОМ ДРЕВНОМ МЕСТУ: Изнад Црне Траве пронађена закопана БОЖИЈА КУЋА
На подручју махале Чука на 1.400 метара надморске висине изнад Црне Траве и Власинског језера налази се значајан археолошки локалитет из ранохришћанског периода.
То су потврдила магнетно-геолошка истраживања. Народ га је назвао Манастириште, а прва археолошка ископавања требало би да крену наредне године.

АЛПИ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ: Борски стол крије невероватне лепоте, а није довољно туристички искоришћен (ФОТО)

Зашто је СРПСКА СЛАВА јединствени празник? Обичај који Србе држи на окупу крије и многе тајне!

Девет тајни патријарха Павла које нисте знали: Селимовић му био друг из клупе, а ево како се спасао наоружане албанске банде
Без теренског возила и добре кондиције тешко се долази до локалитета Манастириште. Екипа предвођена црнотравским парохом Миомиром Јефтићем имала је циљ да се помоли на месту које је народ одувек поштовао, а које ни по чему не изгледа као нека светиња.
Недавно презентовани резултати геолошких и магнетних истраживања Института "Милутин Миланковић" из Београда потврдили су нагађања и показали да је овде постојала црква, а можда чак и насеље из ранохришћанског периода.
- Утврђено је геомагнетизмом да се олтар налази на дубини од 2,8 метара, а остали зидови се налазе на шест метара дубине - каже протојереј Јефтић.
Верује се да се у близини налазила и тврђава.
- Около су долине, овде смо на једној највишој тачки, где је могла да буде нека тврђава или неко утврђење заједно са манастиром. Лако је за одбрану тако да верујем да је овде сигурно било нешто озбиљно - објашњава професор Грађевинског факултета у Београду Бошко Стефановић.
Легенда добила научну потврду
Интересовање за овај локалитет озбиљније је пре три године покренула доктор Весна Димитријевић Срећковић.
Њен чланак у "Политици" о брезама као симболу светог тројства, изнад којих се појавила дуга, али и нови историјски подаци о Црној Трави као значајном раскршћу путева, дао је подстицај и Удружењу Црнотраваца у Београду да покрене и у сваком погледу подржи почетак археолошких истраживања на овом подручју.
- Црна Трава је Манастиром Свети Никола била метох Свете Софије Цариградске и то је нешто што даје једну велику тежину у том историјском и духовно религијском смислу - истакао је професор Рударско-геолошког факултета у Београду Бојан Димитријевић.
Митовима и легендама не треба робовати. С друге стране, кад приче и легенде добију научну потврду, онда то баца једно сасвим друго светло на прошлост, али и будућност једног подрчја.
Манастириште у том смислу можда за Црну Траву представља прекретницу.