Људи масовно одустају од летовања? ЕЕС прети да закомпликује летовања ка ЕУ - Нико не жели сатима да буде у колонама због новог система?

Иако је званично представљен као технолошки искорак који ће убрзати и олакшати контролу путника из трећих земаља, пракса је показала супротно – дужа задржавања, техничке потешкоће и нервозу која се из дана у дан прелива и ван граница самих прелаза.

Управо због тога Европска комисија је, суочена са све чешћим застојима на аеродромима, лукама и друмским прелазима, дозволила државама чланицама да током ударних термина привремено суспендују ЕЕС и врате се на класичну пасошку контролу. Та „флексибилност“, међутим, није јасно дефинисана правилима, већ остаје у рукама граничних служби на лицу места, што код путника додатно продубљује осећај неизвесности.

За грађане Србије, који традиционално летују у Грчкој и Хрватској и у највећем броју путују друмским путем, то значи да би управо најфреквентнији летњи викенди могли постати тест стрпљења.

Туристи чекају, камиони стоје, системи пуцају

Проблеми које је ЕЕС изазвао нису ограничени само на туристе. Продужено време обраде путника неминовно утиче и на теретни саобраћај, па су на појединим прелазима, нарочито у Француској, Шпанији и на границама са Италијом, колоне камиона мерене километрима. У таквим условима долазило је до повремених застоја у снабдевању, кашњења испорука и додатних трошкова за превознике, што је у појединим земљама изазвало отворено незадовољство логистичког сектора.

Иако блокаде и протести нису били свакодневни, поруке удружења возача и транспортних компанија биле су јасне: систем који успорава робу једнако као и људе тешко може да функционише у пуном капацитету током туристичког шпица.

„Све зависи од процене на граници“

Директор Националне асоцијације туристичких агенција (ЈУТА) Александар Сеничић наглашава да, упркос различитим тумачењима у јавности, формална правила остају непромењена.

– ЕЕС мора да ради од 10. априла 24 сата дневно на свим прелазима. Једина новина је могућност да земље, у тренуцима када се праве огромне гужве, привремено убрзају проток и раде по старом систему. Колико ће се та могућност користити – зависи искључиво од људи на граници – каже Сеничић.

Он подсећа да туристичке агенције у Србији немају никакав утицај на те одлуке, нити могу да дају гаранције путницима како ће прелазак границе изгледати у јеку сезоне.

Одустајање од путовања као нова реалност

Неизвесност већ утиче на понашање путника. Све је више оних који одлажу уплате аранжмана, чекајући да виде како ће систем функционисати у пракси. Поједине породице отворено поручују да неће ризиковати вишесатна чекања, нарочито са малом децом, док други разматрају алтернативне дестинације ван Шенгена.

Слична атмосфера забележена је и у земљама ЕУ, где су путници током празника, након вишесатног чекања, спонтано исказивали незадовољство на аеродромима и прелазима, захтевајући повратак на једноставније процедуре. Иако су ти инциденти углавном пролазили без већих сукоба, они су додатно појачали притисак на националне владе и Европску комисију.

Технологија испред реалности

Према досадашњим искуствима, ЕЕС је на неким локацијама продужио време граничне контроле и до 70 одсто. Током божићних празника 2025. године, путници су у Француској, Шпанији и Португалу чекали између три и седам сати, а технички кварови и прекиди система додатно су погоршавали ситуацију. Управо због тога су поједини аеродроми, попут лисабонског, привремено обуставили биометријске провере и вратили се ручној обради док се застоји не санирају.

Летња сезона као кључни тест

Иако Европска комисија инсистира да је ЕЕС неопходан и да дугорочно доноси користи, летња сезона 2026. године биће први прави тест његове одрживости. У условима масовног туризма, појачаног друмског и теретног саобраћаја и ограничених капацитета на границама, свака техничка грешка или лоша процена може изазвати ланчану реакцију застоја.

За путнике из Србије то значи да ће одлазак на море зависити не само од изабране дестинације и термина, већ и од тога како ће поједине земље користити могућност привремене „флексибилности“. До тада, стрпљење остаје главна валута преласка граница, а летовање – потенцијално најскупље чекање у колони.