Мајмуни који "причају" са људима: Умеју да лажу, држе кућне љубимце, терају нас на размишљање
Да ли мајмуни могу да причају с нама? И те како могу – само не речима, већ рукама!
Звучи невероватно, али већ деценијама научници покушавају да открију колико наши најсличнији рођаци из животињског света заиста могу да разумеју и користе људски језик. И док већина паса зна да "седни" значи да треба да се спусти на задњицу, поједине гориле и шимпанзе користе знаковни језик за основну комуникацију.
Најпознатија од свих била је горила Коко, која је постала планетарна сензација крајем 20. века. Рођена 1971. године, Коко је током живота научила да користи више од 1.000 знакова из америчког знаковног језика (АСЛ), а тврдило се да је разумела чак две хиљаде речи говорног енглеског језика.
Њена дресерка и “пријатељица” Франсин “Пени” Петерсон описивала ју је као невероватно емотивну и интуитивну – тврдила је да је Коко умела да изрази тугу, да се шали, па чак и да лаже. Када је једног дана сломила лавабо у соби у којој се налазила, наводно је показала знак за “мачка” и тиме оптужила своју мачију сапутницу.
Коко је постала позната и по својој необичној повезаности са мачкама. Њена најпознатија љубимица, маче по имену "All Ball", постала је глобални феномен кад је свет обишла фотографија гориле која грли сићушну сиву мачку. Када је маче погинуло, Коко је наводно данима показивала знакове туге, одбијала да једе и стално понављала реч “плачем”.
Али није Коко једина. Пре ње, шимпанза по имену Вашое била је прва која је научила знаковни језик и користила га да комуницира са људима. Вашое је не само препознавала знакове, већ их је и учила друге шимпанзе, што је био шок за научнике – показало се да капацитет за "језичко понашање" није ограничен само на учење већ и на преношење знања.
Ипак, све ове тврдње изазвале су и жестоке контроверзе у научној заједници. Многи лингвисти и бихејвиористи истицали су да су знаци које користе мајмуни више облик дресуре него права употреба језика.
Нису то биле граматичке реченице, већ прости симболи: "Коко банана", "Коко гладна", "Још мачка". Дакле, да – мајмун може да зна шта значи знак за “банана”, али то не значи да ће рећи “Нећу банану јер сам сита”. Критичари су тврдили да се често превише тумаче понашања која можда немају свесни смисао.
Ипак, једно је сигурно: мајмуни имају огроман когнитивни потенцијал. Научници их често упоређују са децом од 2 до 3 године старости. На том узрасту деца разумеју неколико стотина речи, могу да повезују појмове и изразе основне емоције – и управо толико, па и више, показују неке гориле и чимпанзе кад им се посвети довољно пажње и времена.
Можда не могу да напишу роман, али могу да траже храну, изразе радост, пренесу тугу – и све то рукама. Знак по знак, питање по питање, ови тихи разговори између човека и животиње терају нас да вршимо рефлексију на сопствени однос према природи, али и према улози хомо сапиенс-а на Земљи