Majmuni koji "pričaju" sa ljudima: Umeju da lažu, drže kućne ljubimce, teraju nas na razmišljanje
Da li majmuni mogu da pričaju s nama? I te kako mogu – samo ne rečima, već rukama!
Zvuči neverovatno, ali već decenijama naučnici pokušavaju da otkriju koliko naši najsličniji rođaci iz životinjskog sveta zaista mogu da razumeju i koriste ljudski jezik. I dok većina pasa zna da "sedni" znači da treba da se spusti na zadnjicu, pojedine gorile i šimpanze koriste znakovni jezik za osnovnu komunikaciju.
Najpoznatija od svih bila je gorila Koko, koja je postala planetarna senzacija krajem 20. veka. Rođena 1971. godine, Koko je tokom života naučila da koristi više od 1.000 znakova iz američkog znakovnog jezika (ASL), a tvrdilo se da je razumela čak dve hiljade reči govornog engleskog jezika.
Njena dreserka i “prijateljica” Fransin “Peni” Peterson opisivala ju je kao neverovatno emotivnu i intuitivnu – tvrdila je da je Koko umela da izrazi tugu, da se šali, pa čak i da laže. Kada je jednog dana slomila lavabo u sobi u kojoj se nalazila, navodno je pokazala znak za “mačka” i time optužila svoju mačiju saputnicu.
Koko je postala poznata i po svojoj neobičnoj povezanosti sa mačkama. Njena najpoznatija ljubimica, mače po imenu "All Ball", postala je globalni fenomen kad je svet obišla fotografija gorile koja grli sićušnu sivu mačku. Kada je mače poginulo, Koko je navodno danima pokazivala znakove tuge, odbijala da jede i stalno ponavljala reč “plačem”.
Ali nije Koko jedina. Pre nje, šimpanza po imenu Vašoe bila je prva koja je naučila znakovni jezik i koristila ga da komunicira sa ljudima. Vašoe je ne samo prepoznavala znakove, već ih je i učila druge šimpanze, što je bio šok za naučnike – pokazalo se da kapacitet za "jezičko ponašanje" nije ograničen samo na učenje već i na prenošenje znanja.
Ipak, sve ove tvrdnje izazvale su i žestoke kontroverze u naučnoj zajednici. Mnogi lingvisti i bihejvioristi isticali su da su znaci koje koriste majmuni više oblik dresure nego prava upotreba jezika.
Nisu to bile gramatičke rečenice, već prosti simboli: "Koko banana", "Koko gladna", "Još mačka". Dakle, da – majmun može da zna šta znači znak za “banana”, ali to ne znači da će reći “Neću bananu jer sam sita”. Kritičari su tvrdili da se često previše tumače ponašanja koja možda nemaju svesni smisao.
Ipak, jedno je sigurno: majmuni imaju ogroman kognitivni potencijal. Naučnici ih često upoređuju sa decom od 2 do 3 godine starosti. Na tom uzrastu deca razumeju nekoliko stotina reči, mogu da povezuju pojmove i izraze osnovne emocije – i upravo toliko, pa i više, pokazuju neke gorile i čimpanze kad im se posveti dovoljno pažnje i vremena.
Možda ne mogu da napišu roman, ali mogu da traže hranu, izraze radost, prenesu tugu – i sve to rukama. Znak po znak, pitanje po pitanje, ovi tihi razgovori između čoveka i životinje teraju nas da vršimo refleksiju na sopstveni odnos prema prirodi, ali i prema ulozi homo sapiens-a na Zemlji
