"Избрисани су сви позиви и све поруке" Мајка несталог Милана из Ниша већ 11 месеци трага за одговорима: Ови догађаји из случаја су само ПРОДУБИЛИ МИСТЕРИЈУ

За протеклих 11 месеци нико се није јавио да негде видео, а ни полицијска истрага није открила ни један траг који би до њега могао да одведе.

Миланови родитељи не губе наду да је њихов син жив и једино што желе да је да то чују, да је добро, било где да се налази.

- Мог сина нема као да је у земљу пропао, а како може да пропадне у земљу човек који је висок два метра и тежак скоро 100 килограма? Шта му се десило не знам, само се надам да је жив. Не знамо где да идемо да тражимо. Тражили би га, али не знамо где. Много је страшно и сваки дан је све страшнији, сваки дан нам нам је све тежи и тежи - казала је мајка за наш портал.

Мајка каже да да по читав дан размишља само о томе шта се догодило тог 10. јуна на Сувој планини и убеђена је да њен син није тамо, већ да га је неко силом отуда одвезао у непознатом правцу или је отишао сам.

- То што се догодило са Миланом догодило се на паркингу на Бојаниним водама, нигде на другом месту. Он је тамо дошао, паркирао се и сигурно је стигао раније, пре 12 сати, када је имао времена да колима оде до осматрачнице и поново се врати на паркинг. На точковима његовог службеног аутомобила задржала се црвена земља, а управо је таква земља на путу који води до осматрачнице. Ту је стао и ту се све одиграло. Неко други га је силом или добровољно спустио другим возилом са планине. Пси трагачи који су доведени на планину само су се ту по паркингу вртели, нису хтели нигде са тог места да оду - рекла је мајка.

Додала је да верује да је Милан тамо требало да се нађе са неким у 12 сати, јер зашто би отишао на планину у радно време, у салонским ципелама, кошуљи и панталонама.

- Сасвим је сигурно да Милан није слутио да ће му се нешто лоше догодити на Бојаниним водама. На снимку са надзорне камере постављене у селу кроз које је прошао на путу ка излетишту види се да је лежерно пребацио леву руку преко отвореног прозора аутомобила. Тако сигурно не би возио неко ко је уплашен за свој живот - истакла је мајка.

Пуно наде, додала је, полагали су у проверу Миланових телефона, али су из полиције добили одговор да "нема базних станица, нема листинга" и да ништа сумњиво није пронађено.

- То не можемо никако да прихватимо. Да у телефонима нису нашли ни један сумњив позив. Када су нам их после пет недеља вратили старији син и ја успели смо да "откључамо" приватни телефон. Видели смо да су поједини дани празни, да су избрисани сви позиви и све поруке. Таквих дана је пуно, можда сваки други. Невероватно нам је и да форензичари нису у касети аутомобила пронашли његов ручни сат. Нашли су у аутомобилу службени и приватни телефон, лаптоп, таблет, као и његов новчаник у коме је била и лична карта, али не и сат. Сат су пронашле Миланове колеге након што су аутомобил одвезен у Београд, а одвезли су га само сат времена након што је истрага завршена Сат је пронашла Миланова колегиница када је тражила у колима саобраћајну дозволу - истакла је мајка.

И она и отац искључују могућност да је њихов син дигао руку на себе, јер би до сада неки његов траг био пронађен, а и истичу да Милан није такав човек да нешто лоше себи уради. Отац додаје да су његов старији син и он небројено пута до сада били на Бојаниним водама не би ли пронашли неки траг који би их одвео до Милана.

- Од момента када је нестао били смо 24 дана заредом у потрази на планини, а након тога смо одлазили на 10, 15 дана или месец дана. Нису сви делови планине прегледани па смо син и ја обилазили и те делове. Рецимо испод планинарског дома је један потез који је био толико урастао у жбуње и купине да ни полиција није могла да му приђе. Када је вегетација опала пажљиво смо прегледали и тај део. Људи који на планини имају смештај и из села кажу нам да се птице грабљивице одмах сакупљају и круже уколико се на планини нађе угинула животиња. За све време док је потрага трајала ни једна птица грабљивица тамо није виђена - истакао је отац.

Родитељи младог фармацеута минуле зиме добили су обавештење Српске православне цркве да се њихов син не налази ни једном манастиру у Србији, Републици Српској или на Хиландару, што је срушило још једну њихову наду.

Милан се последњи пут јавио телефоном својој супрузи у понедељак, 10. јуна прошле године око поднева. Рекао је да ће се задржати на послу тако да неће стићи да оде по ћерку у вртић, али да ће стићи да сина води на рођендан. Након тога се никоме није јављао на телефон, због чега су његов брат, отац и пријатељи започели потрагу и обавестили полицију.

Миланов службени аутомобил пронађен је у току вечери 10. јуна на Бојаниним водама, али од тада до данас није пронађено ништа друго што би могло да помогне у разрешавању мистериозног и до сада у Нишу незапамћеног нестанка. За Милана су сви имали само речи хвале, у његовој биографији нема ничега што би могло да баци било какву сенку на необјашњиви нестанак, пише Телеграф.