"Много сам плакао, било ми је тешко" Мали Дуле из Титела због ког се дигла цела Србија ускоро улази у нови дом: Ово је срцепарајућа прича о дечаку који је носио терет целе породице (ВИДЕО)

У кући без елементарних услова за живот, мали Дуле из Титела провео је године без струје, без кревета и без онога што се подразумева за једно детињство. Уместо доручка и игре, свакодневица му је била депонија - место на које иде да би нашао сировине и донео који динар.

Његова свакодневица је далеко од оне какву би једно дете требало да има: блатњавих руку, у поцепаним ципелама, Дуле сакупља гвожђе и лимове, и то по највећој врућини - не да би купио играчку или чоколаду, већ да би прехранио породицу. 

Како наводи породица, мајка га је оставила на аутобуској станици када је имао пет година, а оца никада није упознао. Данас му снагу дају старија сестра Анђела (18) и бака, која упркос годинама покушава да их одржи на окупу.

Иде у школу и сања миран дом

Упркос свему, Дуле редовно иде у школу и труди се да буде добар ђак. Његови снови су скромни и јасни: кућа са струјом, креветом и миром. Не тражи милостињу - тражи шансу.

Како је прича доспела до јавности?

Причу је недавно открио хуманитарац Марко Николић који је Дулета затекао на депонији у Тителу, док је копао по смећу у потрази за сировинама. Од тог тренутка, многи грађани су се јавили да помогну, а кроз акцију је обезбеђен нови дом и плац.

Николићеве речи које су покренуле талас помоћи 

Марко Николић је на Инстаграму објавио потресну поруку:

Мали дечак, уместо играчака - копа по ђубришту. Уместо доручка - сања хлеб. Уместо безбрижног детињства – носи терет целе породице на својим маленим леђима. На депонији, међу отпадом који сви бацамо... Он тражи живот. Да преживи. Да нахрани своје. Да се не преда. Ово није само прича о сиромаштву. Ово је вапај једног детета којег је свет заборавио. Али ми нећемо. Данас причамо његову истину. До краја."

И даље:

- Замислите дете које не иде кући после школе да напише домаћи, већ право на депонију. Мали дечак, сав блатњав, са рањеним рукама, копа по ђубришту да би пронашао парче гвожђа, комад лима, дрво... Не да би купио играчку. Не да би купио чоколаду. Већ да би прехранио баку. Себе. Старију сестру. Живе без струје. Без кревета. Без сигурности. Али он учи. Иде у школу. И сања боље сутра. Не тражи милостињу - већ шансу. Мали лав у свету који га је заборавио. И данас… док многи не знају шта ће од вишка… он не зна како да преживи. Ово дете не сме остати нечујно. Јер његова борба је глас који нас све треба да пробуди."

Дуле је, без скривања бола, рекао:

- Морам да зарадим за живот, ја не знам ко је мој тата, моја мама ме оставила на аутобуској станици када сам имао пет година. Много сам плакао и много ми је било тешко. Скупљам гвожђе, лимове, дрва", рекао је он тада.

"Усељење ће бити 9. новембра" - завршни радови у току

Хуманитарац Марко Николић је показао како изгледа Дулетова нова кућа и плац и поручио:

- Да ли се сећате малог Дулета што је радио на депонији. Ово је његова нова кућа и нови плац! Још једна дивна душа ће коначно бити усељена у нови дом. Усељење ће бити 9. новембра. Ускоро креће нови живот за нашег Дулета. Љубав ће спасити свет. Радове приводимо крају. Ово ће бити једно од најлепших усељења."

Талас солидарности

Након објаве, грађани из целе Србије и региона јавили су се да помогну. Међу њима је, како се наводи, пензионерка из Бара која је позвала Дулета и сестру на летовање, док је остатак заједнице помогао материјално и логистички да се заврши кућа и обезбеди нови почетак.

Шта следи

Усељење је планирано за 9. новембар, а до тада се приводе крају радови како би дечак и његова породица напокон добили основне услове: струју, кревет и безбедан кров над главом. За Дулета то значи крај депоније као свакодневне обавезе и почетак детињства какво заслужује - уз школу, мир и топлину дома.