"Mnogo sam plakao, bilo mi je teško" Mali Dule iz Titela zbog kog se digla cela Srbija uskoro ulazi u novi dom: Ovo je srceparajuća priča o dečaku koji je nosio teret cele porodice (VIDEO)

U kući bez elementarnih uslova za život, mali Dule iz Titela proveo je godine bez struje, bez kreveta i bez onoga što se podrazumeva za jedno detinjstvo. Umesto doručka i igre, svakodnevica mu je bila deponija - mesto na koje ide da bi našao sirovine i doneo koji dinar.

Njegova svakodnevica je daleko od one kakvu bi jedno dete trebalo da ima: blatnjavih ruku, u pocepanim cipelama, Dule sakuplja gvožđe i limove, i to po najvećoj vrućini - ne da bi kupio igračku ili čokoladu, već da bi prehranio porodicu. 

Kako navodi porodica, majka ga je ostavila na autobuskoj stanici kada je imao pet godina, a oca nikada nije upoznao. Danas mu snagu daju starija sestra Anđela (18) i baka, koja uprkos godinama pokušava da ih održi na okupu.

Ide u školu i sanja miran dom

Uprkos svemu, Dule redovno ide u školu i trudi se da bude dobar đak. Njegovi snovi su skromni i jasni: kuća sa strujom, krevetom i mirom. Ne traži milostinju - traži šansu.

Kako je priča dospela do javnosti?

Priču je nedavno otkrio humanitarac Marko Nikolić koji je Duleta zatekao na deponiji u Titelu, dok je kopao po smeću u potrazi za sirovinama. Od tog trenutka, mnogi građani su se javili da pomognu, a kroz akciju je obezbeđen novi dom i plac.

Nikolićeve reči koje su pokrenule talas pomoći 

Marko Nikolić je na Instagramu objavio potresnu poruku:

Mali dečak, umesto igračaka - kopa po đubrištu. Umesto doručka - sanja hleb. Umesto bezbrižnog detinjstva – nosi teret cele porodice na svojim malenim leđima. Na deponiji, među otpadom koji svi bacamo... On traži život. Da preživi. Da nahrani svoje. Da se ne preda. Ovo nije samo priča o siromaštvu. Ovo je vapaj jednog deteta kojeg je svet zaboravio. Ali mi nećemo. Danas pričamo njegovu istinu. Do kraja."

I dalje:

- Zamislite dete koje ne ide kući posle škole da napiše domaći, već pravo na deponiju. Mali dečak, sav blatnjav, sa ranjenim rukama, kopa po đubrištu da bi pronašao parče gvožđa, komad lima, drvo... Ne da bi kupio igračku. Ne da bi kupio čokoladu. Već da bi prehranio baku. Sebe. Stariju sestru. Žive bez struje. Bez kreveta. Bez sigurnosti. Ali on uči. Ide u školu. I sanja bolje sutra. Ne traži milostinju - već šansu. Mali lav u svetu koji ga je zaboravio. I danas… dok mnogi ne znaju šta će od viška… on ne zna kako da preživi. Ovo dete ne sme ostati nečujno. Jer njegova borba je glas koji nas sve treba da probudi."

Dule je, bez skrivanja bola, rekao:

- Moram da zaradim za život, ja ne znam ko je moj tata, moja mama me ostavila na autobuskoj stanici kada sam imao pet godina. Mnogo sam plakao i mnogo mi je bilo teško. Skupljam gvožđe, limove, drva", rekao je on tada.

"Useljenje će biti 9. novembra" - završni radovi u toku

Humanitarac Marko Nikolić je pokazao kako izgleda Duletova nova kuća i plac i poručio:

- Da li se sećate malog Duleta što je radio na deponiji. Ovo je njegova nova kuća i novi plac! Još jedna divna duša će konačno biti useljena u novi dom. Useljenje će biti 9. novembra. Uskoro kreće novi život za našeg Duleta. Ljubav će spasiti svet. Radove privodimo kraju. Ovo će biti jedno od najlepših useljenja."

Talas solidarnosti

Nakon objave, građani iz cele Srbije i regiona javili su se da pomognu. Među njima je, kako se navodi, penzionerka iz Bara koja je pozvala Duleta i sestru na letovanje, dok je ostatak zajednice pomogao materijalno i logistički da se završi kuća i obezbedi novi početak.

Šta sledi

Useljenje je planirano za 9. novembar, a do tada se privode kraju radovi kako bi dečak i njegova porodica napokon dobili osnovne uslove: struju, krevet i bezbedan krov nad glavom. Za Duleta to znači kraj deponije kao svakodnevne obaveze i početak detinjstva kakvo zaslužuje - uz školu, mir i toplinu doma.