"На Огњену Марију не ваља ни конац у иглу уденути" Православни верници данас славе једну од најпоштованијих светитељки у народу - Две ствари треба избегавати

Света Марина рођена је крајем 3. века у Антиохији, у јужној Анадолији, за време владавине римског цара Диоклецијана. Била је јединица у незнабожачкој породици, а у 12. години живота примила је хришћанство и крстила се. Због тога ју је отац, ватрени паганин, одбацио и одрекао се своје кћерке.

Након крштења, Марина се заветовала да се никада неће удати и да ће, ако буде потребно, пострадати за своју веру у Исуса Христа. У 16. години одбила је брак са високим римским званичником и јавно признала своју веру, због чега је била изложена стравичним мукама и на крају погубљена мачем.

Њене мошти постале су чудотворне и исцелитељске. Првобитно су биле сачуване у Цариграду, а данас се њена рука налази у манастиру Ватопеду на Светој Гори. Верници верују да Огњена Марија услишава молитве и исцељује болесне – без обзира на вероисповест оних који јој се обрате.

У иконографији, Света Марина најчешће се приказује са крстом и палмом – симболима мучеништва – у рукама, док под ногама гази змаја. Често је представљена и са кућама у пламену у позадини, што симболизује њену огњену силу.

Обичаји и веровања

Иако њен празник није обележен црвеним словом у црквеном календару, Огњена Марија се у народу изузетно поштује и често се обележава као крсна слава.

Према народном веровању, Огњена Марија је сестра Светог Илије. Сматра се да му скрива када је његов дан, како се не би занет слављем расрдио и громовима уништио свет. И сама Марија, каже предање, кажњава ватром, па је по томе и добила назив „Огњена“.

Бројна предања говоре о ватри која је спаљивала домове, жито и сено онима који су се огрешили и радили на њен дан. Зато се празник доживљава са страхопоштовањем, а обичај је да се тада ништа не ради – нарочито не на пољу.

Народ верује да жене тог дана посебно не би требало да раде, јер ниједан посао „не може донети срећу“. Каже се и да "на Огњену Марију не ваља ни конац у иглу уденути".

Због тога што празник пада усред лета, када је земља најсув