Највећи српски путник присуствовао бизарном догађају: Призивао сам духове умрлих на свадби у Индонезији

Виктор Лазић, књижевник, адвокат и један је од највећих српских путника, човек познат као Србин који је свет обишао "ладом" опет се отиснуо на путовање и присуствовао једном више него бизарном чину. Познати путописац обишао је мноштво земаља на четири континента - Европа, Азија, Аустралија и Северна Америка и на путовању провео укупно девет година. Путује са минимумом финансијских средстава, а често преспава на отвореном. 

Он је наследник двеста година дуге традиције породичне Библиотеке "Лазић". Као девета генерација библиотеку је наследио када је имао девет година. На својим путовањима највећи део средстава троши на набавку књига и артифаката за путничку библиотеку и музеј у Београду.

Овога пута отишао је на острво Целебес у Индонезији и присуствовао једном бизарном догађају.

- Постоји народ који се зове Буги, они не верују да постоји мушко и женско, већ пет родова: мушко, женско, мушко а женско, женско а мушко, и пети род - све ове четири варијанте у једном. Ти пети једини могу да буду свештеници и сматрају се полубоговима - почиње причу Виктор Лазић.

Наводи да је био њихов гост и да су му рекли да су његов долазак сањали па су га дочекали веома срдачно.

- Показивали су ми њихове ритуале и позвали ме да им се придружим у дозивању духова умрлих на свадбу. То је њихов обичај, не ваља да мртви пропусте весеље. Иначе сви их јако поштују и врло их се плаше, пошто ако им се замериш умеју да баце страшну црну магију. Добио сам посебан музички инструмент који тресемо сви у одређеном ритму и уз одређене покрете, а у пола ритуала они узму ножеве и почну да их забадају по телу - прича Виктор и додаје да не зна да ли су ножеви прави или не,  јер није хтео да проверава, да их не би увредио.

Прича да су га због снова обукли у њихову одећу и приредили мали дочек, раширивши шатру, која иначе служи за показивање добродошлице и користе је само у посебним приликама, за најзначајније људе, вође и важне личности културе. Додаје и да су први пут чули за Србију од њега.

- Понудили су ми да ми организују венчање и да заједно на мом венчању дозовемо кога год желим са оног света. Ја бих Гетеа, Шекспира, Лазу Костића, може и цар Лазар и Милош Обилић - наводи Виктор.

Каже да му се више свештеница удварало, али да је једна била баш упорна.

- Они су одлични љубавни саветници и раде разне ритуале да помогну у спајању правих душа. Имају свету књигу стару више стотина година коју држе у главном светилишту и коју отварају само једном годишње уз посебне ритуале. Један од разлога за одлазак тамо је био да покушам да набавим макар један лист преписа те свете књиге која се исписује на лонтар листовима - каже овај путописац.

Наводи да племе живи у градићу који пристојно изгледа, куће су углавном од дрвета и подигнуте на стубовима. Живе као и сви свештеници, од онога што дају верници. Око кућа имају посађено црвено биље које штити од магије. Иначе, они су познати као најбољи морепловци, али и као најстраснији пирати у историји.

Виктор каже да су му пред ритуал дали инструмент за дозивање мртвих и да су га обучавали како да звецка и шта да говори.

- Говорио сам неку молитву и мантру на њиховом старом језику. Тај народ иначе има сопствени језик и има око 6 милиона људи расутих по свету. Врло брзо сам окренуо причу, и почео да се молим на српском. Ко ће да попамти те све речи, па сам их питао ако могу да наставим на српском и рекли су да могу. Треба да се молиш Богу и да га замолиш да из својих "скута" пусти мртве да се спусте до нас. Уз неизговорљиве речи, главни је ритам инструмента. Унутра се налазе као неки каменчићи, нисам сигуран шта је, ипак сам новајлија - завршава ову невероватну причу путописац Виктор Лазић.