"Не дај Боже никоме оно што смо ми прошли!" Потресна исповест мештанина из Книна три деценије после Олује: За овај злочин нико није одговарао, породице и даље чекају правду
Јуче је обележена 30. годишњица једног од највећих прогона Срба на овим просторима.
Пре тачно три деценије, нападом на Книн, у зору, 4. августа 1995. године, почели су систематски злочини према српским цивилима и њиховој имовини. Само 48 сати од почетка злочиначке акције "Олуја" подручје некадашње Републике Српске Крајине било је етнички чисто. Протерано је више од 220.000 Срба, а око 2.000 убијено.
Био је то највећи егзодус цивила у Европи после Другог светског рата. За тај злочин нико није одговарао, а породице и дан данас чекају правду. У Книну је за Курир телевизију говорио Гајо Радмиловић, мештанин Книнског села Жагровићи.
- Ми живимо нормално, лепо, све је у реду, дружимо се, све је како треба и да буде - започео је Радмиловић.
Радмиловић је прошао кроз период избеглиштва, а за Курир је поделио своја сећања на период пре 1995. године, када је била Олуја, и након Олује, када се вратио у Книн:
- У раном детињству сам био у Жегару, живели смо на свом имању. И онда се десило то наше страдање, где смо ми за ноћ од грађана постали избеглице, и где смо једноставно доведени у такву ситуацију као што сад рецимо се дешава у Украјини или у Гази, широм света где су ти сукоби. Једноставно смо ми тако прошли, не дај Боже никоме исто. Нама треба мир, нама треба стабилност и да живимо од свог рада - каже Радмиловић и објашњава колико се сада одбеглих Срба врћа у Книн и да ли их уопште има:
- Већином је тај повратак већ одавно завршен. Ко се мислио вратити, он се вратио. Често се пензионери врате. Али сад је овде, исто као и свуда у Европи, економска криза. Неки су људи дошли, па нешто нису могли, па су се вратили за Србију. Неки су дошли у Хрватску, живели две, три године, пет, па су отишли за Немачку. Ја увек кажем, свако себи тражи небо, где ће му бити боље. Ми овде што смо остали живимо мирно са нашим комшијама, с нашим пријатељима, сарађујемо на свим могућим пољима и нема никаквих проблема, ми смо сад једна та мала заједница, али смо сви сложни.
