КОЛОНА ДУГА ДЕЦЕНИЈАМА
Један састанак могао је да спречи прогон Срба и "Олују": Американци признали да су имали могућност да обуставе злочиначку акцију, али нису желели?!
Да ли је један састанак могао променити све и како су САД признале да је "Олуја" могла бити обустављена.
Операција "Олуја" била је велика војна акција Хрватске у августу 1995. године с циљем заузимања већег дела територије Републике Српске Крајине, која је током рата представљала српску енклаву унутар Хрватске и тежила је останку у саставу Југославије.
Званично је трајала четири дана и завршила се потпуним падом Републике Српске Крајине, док је Хрватска успоставила потпуну контролу над овом територијом.
3. августа 1995. године, у Београду, из америчке амбасаде изашла су два забринута човека - Милан Бабић, тадашњи председник Владе Републике Српске Крајине, и Питер Галбрајт, амерички амбасадор у Загребу. Било је јасно да се нешто велико и опасно спрема. Бабић је у покушају да спречи трагедију прихватио мировни план З-4, али је било касно. Након састанка, забринути и помало очајни, покушао је да се састане са председником Србије Слободаном Милошевићем, али састанак никада није одржан.
Годинама касније, Питер Галбрајт признао је у контроверзном интервјуу да је Америка имала моћ и прилику да спречи операцију "Олуја", али да није желела да то учини. Како је рекао, САД нису пружале војну помоћ нити логистику, али нису се ни супротстављале нападу, јер су на основу искуства из Сребренице процениле да неће интервенисати.
- САД нису пружале никакву помоћ, нити логистику. САД се нису противиле операцији, да смо се супротставили до операције не би дошло, али ми се нисмо противили, разлог за то је што смо видели шта се догодило у Сребреници - рекао је тада Олбрајт.
У зору 4. августа 1995. године, тачно око пет сати ујутру, "Олуја" је започела, а прве гранате пале су на Книн. Република Српска Крајина, која је постојала четири године, за само четири дана потпуно је нестала. Срби који су вековима живели на овим просторима насилно су протерани и њихова историјска присутност брутално прекинута.
Деценијама касније, многи избеглице и потомци оних који су били приморани на бег још увек не могу да схвате како је њихов живот који су градили генерацијама уништен преко ноћи. Да ли је могло бити другачије? Да ли би прихватање мировног плана З-4 на време спречило трагедију? Одговор на то питање остаје отворен, али многи верују да би судбина Срба у Хрватској могла бити другачија.
Животи хиљада људи заувек су промењени, а ране које су им нанете никада неће потпуно зацијелити. Прогон, губитак домова и огњишта, нестанак из историјских простора оставили су дубок и трајан траг - ожиљак који још увек боли и подсећа на дане када је једна заједница избрисана са своје земље.
Како је злочиначка НДХ протерала Србе - хронологија догађаја
4. август
Дана 4. августа на православни празник Благе Марије, у 5 часа после поноћи, америчке ваздухопловне снаге су бомбардовале два радара снага крајишких Срба, само сат времена пре почетка операције. Овај чин је још више деморалисао Србе. У самој операцији је учествовало преко 138.000 хрватских војника и полицајаца. Иако су званично порицале умешаност у "Олуји", америчке снаге су активно подржавале ову операцију етничког чишћења. Америчка опрема је коришћена за ометање српских комуникација, тако да је командни сектор СВК био потпуно одсечен. Акција је почела нападом на тзв. секторе "Север" и "Југ", на фронту дугом 700 км. Хрватске снаге пробиле су прве линије одбране Срба на 30 тактичких смерова у бјеловарском, загребачком, карловачком, госпићком и сплитском зборном подручју. Дубина продора хрватских оружаних снага тада је већ била од 5 до 15 км. Хрватске 4. и 7. гардијска бригада су се пробиле кроз српски фронт и убрзо заузеле Книн и већи део Северне Далмације 5. августа.
Као велики успех првог дана акције, хрватска страна забележила је заузимање Светог Рока. Книн је већ био у окружењу, жестоко гранатиран, а хрватске јединице на свега неколико километара пред градом. Срби одговарају нападима на Сисак, Карловац, Шибеник, Оточац, Госпић, Огулин... Државна телевизија Србије је прву информацију о агресији на РСК објавила тек у 19:30 за време Дневника.
5. август
Мапа операције Олуја
Око поднева објављена је вест: хрватске јединице ушле су у Книн. На книнској средњовјековној тврђави постављена је велика хрватска застава. Заузета су и околна места - Врлика, Кијево, Житнић, Дрниш, Бенковац, Грачац, Ловинац, Љубово, али и Плашки, Примишље и Хрватска Дубица. Једино је пружен снажан отпор око града Глине и код Петриње (југозападно од Сиска).[тражи се извор] До вечери је остварено око 80% планираног, а српски цивили напустили су заузета подручја преко Срба и Двора. Срби одговарају ракетним нападима из Босне на Жупању, из источне Славоније на Осијек, Винковце и Нуштар, с Кордуна на Карловац, а из источне Херцеговине на дубровачко подручје.
6. август
Дана 6. августа, Прва хрватска гардијска бригада је пробила територију око града Слуња (северно од Плитвица) и напредовала до границе са Босном и Херцеговином где су се састали са снагама 5. корпуса Армије РБиХ на западу Босне.
Хрватске снаге спојиле су се с Хрватским вијећем одбране (војском босанских Хрвата) и Петим корпусом Армије РБиХ на граници са БиХ, на реци Корани код Тржачких Раштела. Тиме је пресечен стратешки правац српског снабдевања Книн - Бихаћ. Послеподне у Книн долази и председник Хрватске Фрањо Туђман.
Крајина је поражена. Пали су Обровац, Петриња, Слуњ, Костајница, Плитвичка језера, Глина... Снаге Војске РСК су трећег дана акције "Олуја" у расулу: 21. кордунашки корпус, који се предао 8. августа, био је у окружењу, а 15. лички и 39. банијски корпус пред разбијањем.
7. август
Последњег дана "Олује" пали су и Турањ и Тушиловић, па Војнић и Топуско, Горњи и Доњи Лапац... У 18 сати хрватски министар одбране Гојко Шушак објавио је да је акција "Олуја" завршена с војног аспекта, јер је већина границе са Босном била под контролом Хрвата. Пар преосталих јединица српске војске се предало у року од следећих пар дана.
