ОВАЈ ЧОВЕК СЕ РАДУЈЕ НОВОМ ЗАКОНУ: Чека СРЦЕ већ девет година и нада га не напушта
Председник Владе Републике Србије Александар Вучић примио је данас пацијенте који су на листи чекања за трансплантацију органа и који су последњих месеци кроз кампању „Најважнији позив у животу“ и у мисији подизања свести о значају донорства.
Један од пацијената је и Небојша Поспишил који већ пуних девет година чека трансплатацију срца, а на званичној листи за трансплатацију је већ четири године. Све ове године нада га не напушта, а за портал SrbijaDanas.com поделио је своје искуство.
- И даље очекујем да ће се тако нешто десити. Морам да кажем да је срамота јер смо најгори у региону са свега три донора, а имамо толико становника, и колико младих људи чека нову шансу за живот, да се радује, и једноставно да живи.
ВУЧИЋ СА ПАЦИЈЕНТИМА ЗА ТРАНСПЛАНТАЦИЈУ ОРГАНА: Седморо пацијената указало премијеру на проблеме
Небојша истиче да му је посебно драго што је имао прилику да се он, али и осталих шесторо људи који чека трансплатацију, лично сусретну са премијером са којим су између осталог разговарали и о усвајању новог закона који је у припреми, а по којем би свако већ рођењем био донор осим ако се неко изричито одрекне тога да не жели да буде донор.
- Имали смо прилику да нас прими премијер лично и на томе сам захвалан, од њега смо чули његове идеје и надамо се да ће закон који је у припреми бити готов за два месеца. Радујемо се томе јер много људи чека трансплатацију бубрега, јетре, ткива, рожњаче. Ако се закон усвоји на одлуку неког да донира органе неће моћи нико више да утиче, јер смо имали случајеве када је донор желео да донира органе, али је било ко од породице то могао да оповргне.
На питање у чему је проблем што у Србији постоји тако мало донора органа, Небојша истиче да је пресудна едукација од основне школе и подизање свети грађана. Он је као пример навео давање крви јер се и на тај начин некоме спашава живот упркос причама о нелегалној продаји крви.
- Едукација мора да постоји, да се у свест људи усади колико то може да промени нечији живот, а притом да ли постоји већа срећа за неког ко нажалост нестаје, али такав је процес, да он кроз неког другог живи. Људи су необавештени и не знају разлику између мождане смрти и коме и те две ствари мешају. Из коме човек може да се пробуди после шест година, али када наступи мождана смрт, ту више нема повратка. Зато мислим да нема веће среће чак и за оне који остају иза тог неког, да знају да можда он живи кроз пет шест других људи.
ЛЕК ПРОТИВ РАКА СТИЖЕ У СРБИЈУ: Вакцине са Кубе доступне српским пацијентима, БЕСПЛАТНО!
Наш саговорник је објаснио и како функционише процес трансплатације, те стога он апелује на људе да не подлежу различитим причама о продаји органа, о калкулацији како ће то бити протраћено и да ће орган бити дониран некоме ко је богат.
- Донација органа је комплексан процес и треба да се поклопи чак 98% параметара да би неко добио орган, почевши од висине, тежине, ширине грудног коша, ткива, да не говоримо о ћелијама, зато кажем да је мала вероватноћа да све и да имам 10 милиона долара, нико ми не гарантује да бих добио орган. Постоји листа кандидата који су најближи да тако кажем том органу, односно они који се с тим органом највише поклапају. Зато сам рекао да нема намештаљки, нема кумства, братства или ко ми се свиђа ко ме задужио, то је једноставно такав процес.
За девет година колико чека трансплатацију наш саговорник је добио шест позива, али нажалост ниједан од тих није био онај који би му дао ново срце, а оно што је додатно истакао јесте да тај осећај не би никоме пожелео.
- Прво, наравно никада никоме не бих пожелео болест, затим ни то чекање позива. Али ја се не стидим да кажем да сам се сит исплакао тих шест пута. Просто у вама прораде емоције јер знате да чекате некога кога више неће бити да бисте ви евентуално наставили живот. То је једна страшна ствар, да неко нестане да бисте ви живели. Мени, нажалост, ниједно од тих срца није одговарало, али чекаћу и даље. - каже Небојша.