Nestaje običaj star vekovima: Generacijama se prenosi usmeno, a danas ga čuva tek nekoliko porodica u Srbiji

U Podrinju se neke priče čuvaju u porodičnim receptima. Jedna od njih je o sircima - starinskom siru koji se, po običaju pojedinih porodica, pravi na Ivanjdan, a na trpezu stiže na Petrovdan.

Miris svežeg mleka, ruke koje pamte stari postupak i recept koji se ne zapisuje, već nasleđuje. U domaćinstvu Čugurovića, jednom od retkih u Jadru gde se ovaj običaj još čuva, sirci nisu samo hrana, već porodično nasleđe, piše RTS.

- Nešto sam naučila od majke, nešto od svekrve. Svekrva je pravila isto kad sam došla, ona je to svake godine pravila za sebe, za prijatelje, i tako, familiju, ističe Slavica Čugurović.

U pripremi siraca vreme je, kažu, najvažniji sastojak. Dani od Ivanjdana do Petrovdana, daju im poseban ukus i teksturu. Mogu se pripremati i kasnije, ali, nisu isti kao kada sazre u pravo vreme.

Slavica objašnjava način pripreme: "5 litara mleka i dve kašike sirišta, i na vreme sve, ne sme dugo ni da stoji, da se cedi, ne sme dugo na šporetu."

- Sirci se suše u periodu kada je Sunce najjače, u periodu godinu kada su dani najduži, najsučaniji i najtopliji i oni su izlagani u najrazličitijim posudama, mogli su da koriste tepsije, lopare, da ih uvijaju u tanke tkanine i postavlaju na krovove da bi bili što bolje osušeni, pojašnjava etnolog Ana Čugurović.

Nekada su se sirci pravili u svakom domaćinstvu koje je imalo krave. Danas ih priprema tek nekolicina porodica, a sa svakim ugašenim ognjištem nestaje i deo znanja koje se vekovima prenosilo.

- Svakako bi bilo veoma značajno da se sačuva ova veština i ovo znanje zato što su to u stvari znanja mnogih prethodnih genracija koja su se usavršavala kroz vreme i bilo bi šteta da se takva znanja izgube, ističe etnolog.

Sirci nisu samo specijalitet, već deo identiteta, a dokle god se ovaj običaj čuva, čuvaće se, kažu, i uspomena na način života koji je vekovima oblikovao taj kraj.