Србија у озбиљном проблему: Више од пола контролисаних грађана "пало" за само неколико дана, ситуација измиче контроли - спремају се нове драконске казне за саобраћајне прекршаје

Више од 16.000 возача у Србији санкционисано је због прекорачења брзине током само неколико празничних дана. Иза тих бројки, међутим, крије се препознатљив образац који стручњаци већ годинама означавају као озбиљан друштвени проблем - "трка са временом", бахато понашање и низак ниво саобраћајне културе.

Како је саопштио МУП Србије, током појачане контроле саобраћаја широм земље за време првомајских празника, проверено је укупно 42.251 возач. Од тог броја, чак 24.359 њих учинило је неки прекршај, што значи да је више од половине контролисаних било у прекршају.

Најзаступљенији прекршај свакако је прекорачење брзине - евидентирано је чак 16.000 таквих случајева. Поставља се питање зашто се овакве ствари стално понављају, упркос готово свакодневним вестима о тешким саобраћајним несрећама. Саобраћајни полицајци истичу да је потреба да се "дода гас" постала дугогодишњи друштвени образац.

- Људи су под сталним притиском да стигну на време, па безбедност често стављају у други план. Журба због посла, одласка по дете у вртић или других обавеза један је од најчешћих разлога за прекорачење брзине. Посебно се то види код доставних служби и курира, који имају задате квоте које је тешко испунити без кршења прописа. Када их зауставимо, често чујемо оправдања попут: "Јесте, возио сам брже, али ви сте већ завршили посао, а ја још нисам ни паркирао возило" – објашњавају саобраћајци, описујући свакодневну "трку са временом".

Поред тога, на листи узрока налазе се и бахата вожња, нарочито код власника снажнијих аутомобила, као и потреба за адреналином, посебно изражена код млађих возача.

Не постоји тачан профил таквих возача - могу бити и мушкарци и жене, и млађи и старији. Оно што им је заједничко јесте недостатак основне, а камоли саобраћајне културе. Статистика ипак показује да млади најчешће страдају у несрећама изазваним пребрзом вожњом, углавном због неискуства - наводе саговорници из саобраћајне полиције.

Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја указује да је проблем пре свега у недовољно развијеној свести о безбедној вожњи.

- Нисмо учинили довољно да возаче убедимо да прилагоде брзину условима на путу, што се јасно види из статистике. Ипак, од 2023. године постоји стратегија безбедности саобраћаја у чијој изради су учествовали стручњаци, институције и надлежни органи, а која јасно истиче приоритете - пре свега саобраћајно образовање и васпитање - наглашава Окановић.

Сличног је мишљења и Милан Вујанић, професор Саобраћајног факултета у пензији, који важност превентиве објашњава познатом изреком: "што више крви на екрану, то мање на коловозу".

- Потребно је јавно и транспарентно приказивати последице неодговорне вожње, како би се утицало и на починиоце и на друге учеснике у саобраћају. Такође, саобраћајно образовање мора постати део школског система, јер се управо у школама формирају навике за живот у заједници - истиче Вујанић.

Предлажу се нове мере

Говорећи о казненој политици, он сматра да она мора бити правичнија и ефикаснија.

- Казна од 5.000 динара нема исти ефекат на некога са минималним примањима и на особу са високом платом. Зато би казне требало ускладити са примањима прекршиоца, као што је пракса у неким земљама - каже професор.

Поред новчаних казни, предлаже и строже мере које директно погађају возаче кроз ограничење коришћења возила.

- Привремено одузимање возила, уз забрану управљања на одређени период, може имати снажан превентивни ефекат. Уколико ни то не да резултате, требало би размотрити и трајно одузимање возила уз високе новчане казне - додаје Вујанић.

Према Закону о безбедности саобраћаја, казне за прекорачење брзине у Србији јасно су дефинисане и разликују се у зависности од тога да ли је прекршај учињен у насељу, ван насеља или на аутопуту.

У насељеним местима, казне се крећу од 3.000 динара за мања прекорачења, па све до 120.000 динара, уз затворску казну и казнене поене за најтеже прекршаје. Сличан принцип важи и ван насеља, док су на аутопутевима казне додатно пооштрене, посебно за екстремна прекорачења брзине, где су предвиђене и забране управљања возилом, па и затворске казне.

Подсетимо, нови, потпуно реформисани закон је у процедури. Према последњим информацијама, очекује се да он ступи на снагу средином 2026. године (планирано је било за јануар, али су рокови померени због јавних расправа и усклађивања). Тренутно су на снази одредбе "старог" закона са последњим изменама из 2023. и 2025. године.

Нови Закон и предвиђа драконске мере за најтеже прекршаје, међу којима је и одузимање возила о којем је професор Вујанић говорио.

Извор: Србија Данас/Блиц