Обележавамо Светог Иринеја: Страдао је мученичком смрћу због вере, а данас симболично треба ово урадити

Његов значај за хришћанску Цркву другога века може се сравнити са значајем светог Атанасија Великог за хришћанску Цркву четвртога века. И један и други јављају се у своме животу и раду првенствено као заштитници чистог, неповређеног црквеног учења против лажних јеретичких учења свога времена: свети Иринеј – против гностицизма, свети Атанасије – против аријанизма.

Свети Иринеј се родио у граду Смирни, у Малој Азији, од ране младости одао се темељном изучавању јелинске мудрости, и постао одличан зналац грчке поезије, философије и осталих јелинских наука. Чувши за духовну мудрост, мудрост хришћанску, и почевши се упознавати с њом, он се одушеви њоме и зажеле да је свим срцем усвоји, јер осећаше спасоносност и неизмерну важност њену.

Млади Иринеј се најпре учио од светог Поликарпа, епископа смирнског. Свети Поликарп је био ученик светог апостола и еванђелиста Јована Богослова, који га је и поставио за епископа града Смирне.

Ученик тако светог и богомудрог учитеља, Иринеј је заволео хришћанско учење више од сваке световне науке. Због свога врлинског живота и смирене Еванђелске учености свети Иринеј је био рукоположен од светог Поликарпа за презвитера и послат у Галију да проповеда реч Божију.

Након неког времена у Лиону настаде жестоко гоњење хришћана, и свети Иринеј се показао као храбар заштитник хришћана и тврд стуб Цркве. Из Лиона свети Иринеј је био послат од стране епископа Потина у Рим, да однесе посланицу исповедника епископу Елевтерију.

По повратку из Рима свети Иринеј ступи на архијерејски престо светога Потина, пошто је овај мученички настрадао. Као архијереј, свети Иринеј је мудро руководио својом лионском паством у тешким временима, јер многе невоље нападоше Цркву Христову: незнабожни идолопоклоници су гањали хришћане, а безбожни јеретици стварали су пометњу и раздор у Цркви.

Свети Иринеј је трпељиво подносио непријатности које су му наносили идолопоклоници, а против јеретика неустрашиво је војевао својом речју и својим књигама. Велику ревност је показао свети Иринеј у изобличавању и оповргавању ондашњих јеретичких учења.

При томе руководећа мисао богомудрог оца, светог Иринеја, јесте ово: “Сваки који жели да зна истину, треба да се обрати Цркви, јер су апостоли само њој јединој саопштили божанску истину, и, као богаташ у ризницу, положили у њу све што се односи на истину. Само је Црква врата живота”. Тако учећи и упућујући све, свети Иринеј спасе многе од незнабожачког идолопоклонства и од јеретичких заблуда, многе хришћане он је вратио на пут спасења, а неке укрепи на мученички подвиг.

Напослетку и сам је настрадао за име Христово у време цара Севира: њему је била одсечена глава. И тако свети Иринеј прими славни венац мучеништва у царству Господа нашег Исуса Христа.

У складу са овим, хришћани данас треба да оду у цркву и запале свећу.