"Одбијање дијалога води даљем продубљивању кризе" Отворено писмо професорке ДИФ-а Сандре Раденовић Ректорском колегијуму и академској заједници

Сандра Раденовић, редовни професор Универзитета у Београду-Факултета спорта и физичког васпитања (ДИФ), и ћерка прослављеног математичара Стојана Раденовића, обратила се отвореним писмом Ректорском колегијуму Универзитета у Београду и академској заједници.

У изјави за Курир каже да је имала потребу да састави ово писмо с обзиром на извесну одговорност коју сваки редовни професор има у контексту веома комплексне актелне друштвене и политичке ситуације у земљи.

Професорка Раденовић у отвореном писму јавно исказује неслагање са саопштењем Ректорског колегијума у вези са одбијањем позива председника Александра Вучића на дијалог, пита своје колеге због чега редовни професори Универзитета у Београду нису позвани на разговор у вези са креирањем садржаја саопштења и имају ли икакво право гласа, али и подсећа на случај свог оца Стојана Раденовића - најцитиранијег математичара - захваљујући којем се Универзитет у Београду нашао на листи 300 најбољих факултета - а који је након што је птихватио Вучићев позив да у научним радовима потписује Универзитет у Београду био изложен нападима и омаловажавању.

Каже и да није уверена у искрену жељу Ректорског колегијума да се дијалогом дође до решења у случају комплексне ситуације са студентским блокадама.

Отворено писмо проф. др Сандре Раденовић преносимо у целости:

"Као редовни професор Универзитета у Београду - Факултета спорта и физичког васпитања, подржала сам Саопштење Наставно-научног већа које је изгласано на ванредној седници Наставно-научног Већа Универзитета у Београду - Факултета спорта и физичког васпитања одржаној 11. децембра 2024. године.

У Саопштењу се наводи следеће: "Наставно-научно веће прикључује се саопштењу Проширеног ректорског колегијума Универзитета у Београду од 10. децембра 2024, у којем се подржавају студенти у иницијалним захтевима које износе као самосвесни и академски грађани, посебно истичући спремност наших студената да реагују на догађаје од јавног и друштвеног значаја. У досадашњим обраћањима јавности и саопштењима јасна је забринутост студената за стање у друштву, као и за услове професионалног деловања у струкама за које их школујемо. Факултет спорта и физичког васпитања подржава став Универзитета у Београду да стане у одбрану студената и колега који су суочени са неприхватљивим медијским увредама, физичким нападима и претњама, као и недопустивом реториком на рачун академске заједнице. Уједно, осуђује се свако деловање оних који насилно провоцирају реакције студената, сарадника и наставника и истовремено се подржава начин на који се чува интегритет академске заједнице. Наставници и сарадници Факултета спорта и физичког васпитања неће санкционисати студенте који протестујући чувају интегритет академске заједнице, посебно критичко мишљење и деловање студената као виталног дела нашег друштва. Декански колегијум Факултета ће настојати да у разговору са студентима пронађе решење за реализацију наставног процеса."

Дакле, у наведном саопштењу се не помињу блокаде факултета, нити пленуми чији рад није регулисан нити Уставом Републике Србије, нити Статутом Универзитета у Београду, нити Статутом Универзитета у Београду - Факултета спорта и физичког васпитања, нити Законом о високом образовању. Саопштењем се истиче право на слободно и критичко мишљење, те се констатује да ће Декански колегијум Факултета настојати да у разговору са студентима пронађе решење за реализацију наставног процеса.

Дакле, мора се разговарати, а посао професора јесте реализација наставног процеса.

Но, студентске блокаде државних факултета у Републици Србији као вид протеста су настављене и настављају се уз образложење да захтеви нису у потпуности испуњени. Без намере да се упуштам у социолошку анализу самих захтева и (не)испуњености захтева, те у аутентичност актуелног студентског протеста, тачније студентског блокадног покрета, овом приликом желим јавно да искажем неслагање са Саопштењем Ректорског колегијума у вези са одбијањем позива председника на дијалог.

Као социолог (спорта), сматрам да одбијање дијалога води даљем продубљивању друштвене и политичке кризе настале након стравичне несреће у Новом Саду 01.11.2024. године. У Саопштењу Ректорског колегијума се наводи уверење о "немогућности дијалога због низа недоследности у јавним иступањима представника државних органа", а при том се не наводе тачно које су то недоследности, нити се јасно истиче воља да се кроз дијалог дође до решења. Најзад, у Саопштењу се ни у једној јединој реченици не помиње проналажење решења за реализацију наставног процеса.

Да ли је Ректорски колегијум консултовао Проширени ректорски колегијум поводом одлуке изнете у саопштењу?

Због чега редовни професори Универзитета у Београду нису позвани на разговор у вези са креирањем садржаја саопштења и имају ли икакво право гласа?

Да ли сви мислимо исто?

Србија Данас/Курир