Одржан хитан састанак, велика промена спрема се у српским гимназијама: Ево шта тачно чека ђаке - Измене се односе и на наставнике

Извори за медије кажу да је пре око две недеље одржан састанак директора гимназија са помоћницом министра за средње образовање Данком Нешовић која је, наводно, била за то да од идуће школске године број изборних предмета и фонд часова буде смањен у свим разредима гимназије, а сусрет је завршен обећањем да ће директорима бити јављено шта ће бити коначно решење.

Директори и наставници га не знају ни након што им је пре неколико дана стигао допис из Министарства просвете са потписом министра Дејана Вука Станковића, јер је, кажу, недоречен.

У том допису, подсетимо, пише да су у припреми измене плана наставе и учења за гимназије, које ће подразумевати смањење недељног фонда часова за изборне предмете.

- Планира се да у првом и другом разреду гимназије ученик бира један изборни предмет са листе од два изборна предмета. У трећем разреду ученик такође бира један изборни предмет, са листе од два изборна предмета, који наставља да изучава у четвртом разреду (школа нуди два од могућа три изборна предмета). Правилник о наставном плану за гимназије ће бити објављен за нову школску 2026/2027. годину - пише у допису, али се не наводи колики ће бити фонд часова изборних предмета од првог до четвртог разреда.

Према незваничном сазнањима медија, идеја је да у сваком разреду ученик бира по један изборни предмет, који ће у недељном распореду бити заступљен са по једним часом, али директори са којима су медији разговарали напомињу да треба сачекати да новине буду објављене у Службеном гласнику да би се са сигурношћу знало шта се мења.

Према актуелним прописима, ученици бирају два изборна предмета, са списка који понуди школа. У првом и другом разреду имају по један час недељно из сваког од ових предмета, а по два часа у трећој и четвртој години. Гимназијаци изборне предмете бирају у првом, другом и трећем разреду, с том што оно што оно што одаберу у трећој години морају да слушају и у четвртој.

Понуда изборних предмета (раније су се звали изборни програми) сада је много већа од оне која се најављује. Тренутно их за први и други разред има шест, а за трећи и четврти девет. На том списку су, између осталог, Језик, медији, комуникација, Појединац, група друштво, Уметност и дизајн, Примењене науке, Економија и бизнис, Основи геополитике, Религије и цивилизације, Савремене технологије, Методологија научног истраживања…

Настава ових предмета је конципирана као пројектна, а надлежни су њихово увођење образложили намером да подстакну радозналост, допринесу развоју социјалних и истраживачких вештина ученика, да подстакну креативност и активизам, помогну ђацима у формирању ставова и система вредности и да буду добра припрема за надоградњу знања у наредним разредима.

Ипак, годинама стижу жалбе и од ученика, родитеља, али и самих запослених у школама да изборни предмети нису оправдали сврху и да су само додатно оптеретили ђаке, те да се почетна добра идеја у пракси претворила у супротност јер махом служе за допуну фонда наставницима или се дају запосленима на одређено време.

Упућени кажу да је највећи проблем организација рада. Појашњавају да је у садашњем броју часова тешко наћи места за изборне предмете, јер се мора уклапати распоред часова пошто су групе састављене од ученика из више одељења. У највећем броју школа настава се изводи онлајн, што је додатни проблем.

Подсетимо да је недавно објављен измењени Правилник о плану и програму наставе и учења за први разред гимназије, којим је примена нових програма одложена за годину дана, у односу на оно што је претходно било планирано, па ће ове новина стартовати од школске 2027/28. године.

То је потврдило и само Министарство у допису директорима средњих школа.