У СРБИЈИ СЕ ГОДИШЊЕ РОДИТЕЉИМА ОДУЗМЕ 1.000 ДЕЦЕ: Разлози за то су УЖАСНИ
Дужност је свих нас као грађана да реагујемо ако видимо да је неко дете занемарено и запуштено
Око 1.000 деце сваке године буде издвојено из биолошке породице. Та деца нису трајно одузета од родитеља, већ је то привремено решење док се породици не пружи одговарајућа помоћ да поново врате родитељске капацитете. Деца се најчешће одузимају због неадекватног вршења родитељског права, рекла је за РТС Сандра Перић, директорка Коморе социјалне заштите.
Заврните рукаве пре почетка школске године! Млади не схватају овај апел озбиљно: Вирус се брзо шири, а у вама је спас
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ: Србија међу првих 15 земаља у свету по УЛАГАЊУ У НАУКУ
РИЗИЧАН БОРАВАК У КЛИМАТИЗОВАНИМ ПРОСТОРИЈАМА: "Ако у објекту има 50 људи, вероватно је ДВОЈЕ заражено"
Гостујући у Београдској хроници, она је истакла да родитељске капацитете процењује Центар за социјални рад.
- Морам да кажем да је Центар за социјални рад орган који спроводи хитне мере, али одлуку о самом родитељском праву доноси суд - истиче Сандра Перић.
Додаје да се деца најчешће одузимају због неадекватног вршења родитељског права, односно грубог занемаривања родитељског права, злостављања, насиља над децом и неких других околности када родитељи привремено не могу да обављају родитељске дужности.
- На жалост, постоји одређен број деце која се измештају из здравствених разлога, односно због тешког здравственог стања родитељи нису у могућности да брину о деци - објашњава Перићева.
Наглашава да се у породице не врати онолико деце колико би било идеално да се врати. По породичном закону и Конвенцији о заштити права детета УН, коју је наша земља ратификовала, свако дете има право да живи са својим родитељима и својој биолошкој породици.
- Међутим често смо свесни тога да одређена деца заиста не могу да се врате у своју билошку породицу - истиче директорка Коморе социјалне заштите.
Дужност свих грађана да реагују
Према њеним речима, Центар врло професионално и одговорно процењује статус детета, његове развојне потребе, образовне потребе, снаге породице, родитељске капацитете, колико је породица интегрисана у своју средину, колико има подршку сродника.
- Врло комплексно и захтевно питање и пред стручњацима Центра за социјални рад је велика одговорност, а поготово често што су ова питања под лупом јавности - каже директорка Коморе социјалне заштите.
Додаје да је дужност свих нас као грађана да реагујемо ако видимо да је неко дете занемарено и запуштено.
- Поготово ако долазимо из институција које имају за циљ заштиту деце, а то су образовне институције, полиција, здравствене институције и систем социјалне заштите, односно центар за социјални рад, сви пружаоци услуга и све установе за smmeštaj корисника - наводи Перићева.
То значи да не смемо да претпостављамо да ће Центар за социјални рад да зна за проблем у свакој породици, него ако видимо у комшилуку да постоји проблем да смо дужни да некога обавестимо.
- Систем социјалне заштите није свемогућ. Ми имамо велике ингеренције, али Центар не може да улази у све породице, за које не постоји сумња, за које неко не јави да се нешто дешава са дететом. Управо због тога јесте акценат и на грађанима у смислу суседа, колега са посла. Често такве случајеве пријављују и сродници који утврде да се нешто дешава у породици и да им треба помоћ - објашњава Перићева.
