Олуја тутњи Србијом, овај део је ВЕЧЕРАС НАЈУГРОЖЕНИЈИ: Метеоролог објаснио како настају СУПЕРЋЕЛИЈЕ и шта нам све прети наредних дана, спремите се
Ових дана на снази су метеоролошка упозорења о невремену које тутњи Србијом.
Јака киша праћена крупним градом, јаким ветром и грмљавином бележена је у континуитету, мењала је само градове и подручја. Да смо ушли у нестабилно и променљиво мајско време, свима је јасно. Питање је само докле ће потрајати? По речима метеоролога Ивана Ристића, за сада му се не види крај!
Иначе, у метеоролошкој терминологији кад је реч о невремену, ових дана често у најавама слушамо да се ствара јак конвективни развој. Шта то заправо значи и у каквој је вези са суперћелијском олујом, за "Блиц“ је објаснио метеоролог Иван Ристић.
"Конвекција настаје уздизањем топлог ваздуха који се на том путу хлади, згушњава и долази до кондензације, тако настају облаци. Кад је конвективна струја јака, онда се све више подиже и долази до развоја градоносних, грмљавинских облака. То су кумулонимбуси и они су прави пример конвективних развоја. Ми у метеорологији користимо и термин суперћелија који се односи на то када дође до јаког развоја, односно кад има доста града у облаку, ствара се нека врста мини олује. Кад је реч о суперћелијској олуји, она се искључиво односи на веће просторе, дакле, не и за невреме које је ових дана широм Србије“, каже Ристић.
Каже да невреме локалног типа (што је тренутно актуелно) јесу суперћелије (која може бити једноћелијска или вишећелијска), и да то нису суперћелијске олује.
"Кратко траје и локалног је карактера"
Јак конвективни развој је почетак суперћелијске олује, али је слабији и кратко траје те не прелази у олују.
"Јак конвективни развој је само почетак. Шта ће се даље дешавати? Ако је у стандардним оквирима, тај облак траје око сат времена и он сам од себе нестане. Значи, он се креће, струје га носе, увек иде са запада на исток и након једног сата нестане, изгуби снагу.“
Када је реч о суперћелијској олуји, каже да може да пређе и хиљаду километара, обухвата широко подручје и последњи пут је у Србији била у јулу 2023. године.
"Док се креће, суперћелијска олуја све више јача, што ни научницима није јасно зашто, али се изузетно ретко јавља. На територији Србије забележена је 2023, у јулу, и то два пута истог месеца. Услов да се она створи и покрене је температура мора. Тог лета, у јулу, температура Јадранског мора била је више од тридесет степени, што је додатно погодовало. То је велика енергија, читав резервоар топле водене паре допринео је стварању суперћелијских олуја. Кренуле су од Италије, северног Јадрана, преко Словеније и Хрватска ишле право ка нама. Док су се кретале, јачале су све више, тако да кад је прва суперћелијска олуја дошла до границе Хрватске и Србије, ветар је већ имао брзину од око 200 километара на час и направио је велику штету“, објашњава Ристић.
"Делују на великом простору и праве огромну штету"
Каже да је после Србије путовала преко Румуније, све до Црног мора и ту је нестала. Истиче да су суперћелијске олује баш ретке и треба да се намести пуно фактора да би се оне створиле. У најчешћим ситуацијама, као сада, олуја се развије и за сат времена нестане.
"Зато говоримо да је једноћелијска, вишећелијска, суперћелијска, суперћелијски облак. А што се тиче суперћелијске олује, оне јачају с временом, делују на огромном простору и могу да направе огромну штету“, упозорава метеоролог.
"Невреме долази увек у исто време"
Напомиње да је занимљива ствар да када јако невреме долази, то је увек иста сатница, током поподнева и то између 14 и 18 сати.
"Између 14 и 18 сати може да нанесе највише штете. Олуја је увек праћена градом и изузетно јаким ветром“, каже наш саговорник.
Основна разлика између јаког конвективног развоја и суперћелијске олује је што суперћелијска олуја с временом јача, обухвата велики простор, може да пређе и више од хиљаду километара.
"Она је као мали циклон, ветрови тад достижу брзину од 200 километара на час. То је заправо трећа категорија урагана. Јако су опасне. У сваком случају, кад се формира суперћелијска олуја, она наноси штету у великом региону“, каже Ристић.
Конвективни развој је локалног карактера и ти облаци трају око сат времена.
"Али и они могу да нанесу велику штету тамо где се јаве“.
"Вечерас најугроженији део јужно од Саве и Дунава"
Што се тиче прогнозе за наредне дане, каже да смо ушли у променљив период.
"Увече је најугроженији део јужно од Саве и Дунава - Мачва, Шумадија, Браничевски округ. Тамо су највеће шансе за локалне непогоде праћене градом и јаким ветром. На северу земље биће доста кише и грмљавине. Али не би требало да буде већих непогода“, напомиње Ристић.
Невреме "на паузи у среду и четвртак“
Истиче да су временске неприлике "на паузи у среду и четвртак“, а онда од петка поново променљиво време, са кишом.
"Биће пљускова, може бити непогода. Мај је увек временски нестабилан и засад се овом променљивом времену и киши не види крај. Нама ће досадити, али је кишно време одлично за пољопривреду.“
Кад се издају упозорења
Када је реч о упозорењима на непогоде, Ристић истиче да се она увек издају сат пре невремена јер не могу раније да се виде.
"Није реално раније јер се облаци прате на радару и настају одједном. Тако да, у принципу, сат, два максимално раније се издаје упозорење из разлога што не могу прецизно да се виде пре тог времена“, каже метеоролог Ристић.
Србија Данас/Блиц