Опасна бактерија се шири неприметно по Србији: Забележени смртни случајеви, сви је несвесно удишемо - стручњаци "Батута" предложили шест мера
Стручњаци упозоравају - претња није наивна.
Легионела, бактерија која изазива тешку упалу плућа познату као Легионарска болест, и даље пролази испод радара у Србији, иако је већ однела један живот прошле године. Стручњаци упозоравају: ситуација је озбиљна, а систем није спреман!
Седам случајева, један смртни исход у 2023. - бактерија и даље активна и опасна
Према подацима Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут", у 2023. години је у Србији пријављено седам случајева Легионарске болести - пет у Београду, два у Јужнобачком округу. Једна особа је преминула.
У 2024. години, до сада је забележен један случај, а пацијент је успешно излечен. Ипак, стручњаци упозоравају да је реални број заражених вероватно већи, јер симптоми могу остати непрепознати и погрешно се тумаче као обична упала плућа или грип.
Опасност вреба из тушева, славина, базена и клима уређаја
Легионела се преноси удисајем аеросола - ситних капљица воде које садрже бактерију. Може се наћи у:
-
Тушевима и славинама
-
Хидромасажним кадама
-
Базенској води
-
Климатизацији
-
Фонтанама
-
Системима топле и хладне воде у зградама
Бактерија природно живи у рекама, језерима и земљишту, али постаје опасна у затвореним воденим системима када температура воде достигне између 20 и 50°Ц.
Ко је најугроженији?
Највећи ризик од инфекције имају:
-
Особе старије од 50 година
-
Пушачи
-
Особе са хроничним болестима
-
Имунокомпромитовани пацијенти
У Европи годишње се открије 10 до 15 случајева на милион становника, а чак 75-80% оболелих су старији од 50 година. Мушкарци чине 60-70% заражених.
Симптоми које не смете игнорисати
Болест почиње симптомима сличним грипу:
-
Висока температура и грозница
-
Главобоља
-
Сув кашаљ
-
Дијареја или повраћање
-
Збуњеност, па и делиријум
-
Тешко дисање и пнеумонија у тежим случајевима
Већина пацијената захтева болничко лечење, а без правовремене терапије смртност може бити и до 15%.
Србија нема референтну лабораторију за Легионелу
У извештају “Батута” стоји да Србија још нема лабораторију за тестирање присутности Легионела у води или окружењу, нити референтни центар за лабораторијску дијагностику болести.
Стручњаци предлажу ХИТНЕ мере
Институт "Батут" је предложио шест кључних корака које Србија мора да предузме:
-
Измена прописа о исправности воде за пиће
-
Именовање референтних лабораторија за дијагностику и испитивање воде
-
Израда стручних упутстава за лекаре
-
Боље пријављивање случајева кроз дигитални систем
-
Унапређење лабораторијских капацитета
-
Праћење водних система - нарочито у здравственим и јавним установама
Невидљива опасност међу нама
Легионела није бактерија која ствара масовне епидемије преко ноћи - али управља тихом кризом чији ефекти могу бити смртоносни, поготово за угрожене групе.
Без јасних протокола и лабораторија, Србија ризикује да болест остане непрепозната све док не буде касно.
Бактерија која може да убије
Мало ко зна да се у сасвим обичним местима - тушевима, базенима, па чак и у расхладним уређајима - може крити изузетно опасна бактерија по имену легионела, узрочник болести која може да изазове тешку упалу плућа, па чак и смрт. Иако се код нас о њој ретко говори, у свету је добро позната као озбиљна претња по здравље, нарочито када је у питању боравак у хотелима, болницама и великим објектима са разгранатим цевоводима.
Легионела је бактерија која се природно налази у води и земљишту, али права опасност настаје када се размножи у вештачким водоводним системима који се не одржавају редовно. Идеални услови за њен развој су температуре између 20 и 50 степени, нарочито у стајаћој води која се налази у цевима које се ретко користе. Топла вода из бојлера, распршивачи у тушевима, фонтане које делују декоративно, као и клима уређаји са расхладним торњевима - све су то места где легионела може неприметно да се развије и угрози људско здравље.
Први пут је званично забележена 1976. године у Филаделфији, када је група ратних ветерана на конференцији у једном хотелу масовно оболела, а више њих и преминуло. Мистериозна болест добила је име - легионарска – управо по њима. Тек накнадно је откривен узрочник: бактерија Legionella пнеумопхила, која се ширила кроз климатизационе системе.
Заражавање се не дешава директним контактом с водом, већ удисањем финих капљица које садрже бактерију. Дакле, довољно је да особа удахне пару из зараженог туша или ваздух из контаминираног клима уређаја да би дошло до инфекције. Посебно су угрожени старији људи, хронични болесници, пушачи и особе са ослабљеним имунитетом.
Код тежих облика болести јављају се симптоми налик на тешку упалу плућа - висока температура, грозница, јак кашаљ, болови у грудима и отежано дисање. У многим случајевима неопходна је хоспитализација и лечење јаким антибиотицима, јер се без терапије стање брзо погоршава. Блажи облик инфекције, познат као Понтијак грозница, пролази сам од себе, али се често и не препозна јер подсећа на грип.
Највећи проблем код легионеле је то што се често не дијагностикује на време. Симптоми су неспецифични, а лекари је ретко сумњају ако пацијент није боравио у иностранству или у објекту са лошим одржавањем водовода. Ипак, анализа урина, култура спутума и рендгенски снимак плућа могу брзо да потврде присуство ове опасне бактерије.
Превенција је кључна. Правилно одржавање водоводних система, редовно чишћење тушева и славина, пуштање воде из цевовода који се не користе често, као и загревање воде изнад 60 степени - све су то кораци који могу да спрече ширење бактерије. У многим државама постоје закони који обавезују хотеле, болнице и велике зграде да редовно проверавају присуство легионеле у системима за воду, али у Србији таква пракса готово да не постоји, нити постоји референтна лабораторија за испитивање ове бактерије у животној средини.
У време када све више времена проводимо у затвореним просторима, уз климатизацију и туширање топлом водом, време је да обратимо пажњу на ову невидљиву, али потенцијално смртоносну опасност. Легионела није бактерија из афричких мочвара - она је међу нама, у славини коју свакодневно отварамо.
