ОВАКО СЕ ПОНАШАЈУ ОСОБЕ КОЈЕ ЖЕЛЕ ДА СЕ УБИЈУ: Препознајте проблем на време
Самоубиство или суидид је активни или пасивни аутодеструктивни чин у којем човек свесно и намерно одузима себи живот, због различитих мотива.
У аутодеструктивна понашања се, осим самоубиства, убрајају и покушај самоубиства, планирање или само размишљање о самоубиству и све врсте самоозлеђивања. Самоубиство је један од ретких феномена који је потпуно ослобођен, полних, расних, културолошких, вредносних, временских и узрасних граница.
- Нажалост, тужан је повод.О самоубиству говоримо само када се деси неки случај па медији то помпезно прате. Нажалост, у последњих пар недеља имали смо пар случајева самоубистав и младих. Самоубиство није само психијатријски проблем, већ целокупно друштвени - каже Ирена Поповић, психолог.
"ЈОШ УВЕК ПОВРАЋАМ" Језива исповест жене из Београда - док је јела бомбоне међу зубе јој се заглавио НОКАТ
Аутентични објекти из времена "Нечисте крви" и данас постоје у ОВОМ граду! Ево шта су Турци добацивали када су пролазили поред њих
МАНАСТИР ТУМАНЕ ОБЈАВИО ПРЕТУЖНЕ ВЕСТИ: Верници у сузама - преминула монахиња Дарија (93)
- Стопе самоубистава се мере на годину дана на 100.000 становника. Наша землкја је негде у европском просеку. Износи имеђу 15 и 17 на 100.000 становника на годину дана. То није нимало мала бројка. У САД су бројке веће, као и на северу Европе - у Мађарској, која предњачи.
Многе особе реагују суицидалним идејама у кризним ситуацијама, а да могу проћи године да их не остваре, или користе суицидалне интенције да би изазвале пажњу околине. Ипак, на сваку суицидалну тежњу треба на време обратити пажњу. Превенција суицида заузима важно место у медицинским и социјалним услугама.
- Како би се у ширем жаргону рекло, не постоји профил самоубице. То може да се деси било коме, у неким животним околностима, које су негативне за оређену особу и које су се у одређеном тренутку скупиле на одређеном месту. Више од половине људи који су покушали да се самоубију су људи који никада раније нису били психијатријски лечени. Друга половина има анамнезу лечења од депресивних болести, болести зависности, а на трећем месту су озбиљније душевне болести. Са особама које имају анамнезу породица зна како да се понаша. Међутим, шта радити са особама које немају анамнезу. Много је битно да чланови породице то препознају. Да се обрати пажња када људи изгубе посао, брачног партнера, неко друго лишавање такође. Када доспеју на неки судски процес, све оно што ми зовемо кризне ситуације - особа се повлачи у себе, не комуницира на уобичајен начин, али ретко ко отворео прича о томе. Забележава се и да људи који се одлучују на овако нешто ипак спомињу и отварају се - каже докторка Ирена Поповић.