Ove prevare postaju sve učestalije, potrebno je obratiti posebnu pažnju: Evo kako prevaranti dolaze do Vaših informacija a u ovome leži ključ zaštite

Internet prevare poznate kao fišing postaju sve učestalije i sofisticiranije, upozoravaju stručnjaci za bezbednost. Reč je o metodi u kojoj se prevaranti predstavljaju kao pouzdane institucije ili osobe – poput banaka, državnih službi, dostavnih kompanija ili čak prijatelja – kako bi od građana iznudili lične podatke, lozinke ili novac.

Naziv dolazi od engleske reči ''fishing'' (pecanje), jer prevaranti ''bacaju udicu'' kroz lažne poruke i čekaju da neko nasjedne.

Kako izgleda fišing prevara?

Najčešći oblik prevare su lažni mejlovi koji izgledaju kao da dolaze od banke ili poznate kompanije, sa porukama poput ''Vaš nalog je blokiran!''. Takve poruke često sadrže pravopisne greške, sumnjive linkove i stvaraju osećaj hitnosti.

Sve češće se koriste i SMS poruke koje navodno šalju banke ili kurirske službe, a koje vode na lažne stranice za unos podataka. Podseća se da ozbiljne institucije nikada ne traže unos poverljivih podataka putem linkova u porukama.

Prevaranti deluju i kroz aplikacije za dopisivanje, gde se predstavljaju kao poznate osobe i traže da korisnici kliknu na link ili pošalju verifikacione kodove.

Poseban problem predstavljaju lažne veb stranice koje izgledaju identično kao prave, ali služe za krađu lozinki i drugih podataka.

Kako izgledaju stvarne prevare

U nastavku su navedeni najčešći primeri prevarantskih poruka i načini na koje ih građani mogu prepoznati na vreme.

Zlatna pravila zaštite

Savetuje se da se nikada ne klikće na linkove iz sumnjivih poruka i da se uvek proverava pošiljalac. Važno je zapamtiti da nijedna banka ili institucija neće tražiti lozinke, PIN kodove ili podatke o kartici putem mejla, SMS-a ili telefona.

Pre klika na link preporučuje se proveriti njegovu punu adresu, a dodatni nivo sigurnosti pruža uključivanje dvofaktorske autentifikacije (2FA). Takođe, redovno ažuriranje uređaja i aplikacija smanjuje rizik od zloupotreba.

5 ključnih pitanja pre svakog klika

Pre nego što kliknete na bilo koji link, najbitnije je postavite sebi nekoliko ključnih pitanja:

• Da li poruka stvara osećaj hitnosti ili straha?
• Da li traži lozinku, PIN, kod ili podatke kartice?
• Da li adresa pošiljaoca izgleda čudno?
• Da li link vodi na nepoznatu stranicu?
• Da li zvuči prelepo da bi bilo istinito?

U koliko su odgovori na ova pitanja potvrdni, postoji velika mogućnost da je u pitanju pretnja.

Šta učiniti ako ste naseli na prevaru

U slučaju da korisnik posumnja da je prevaren, najvažnije je reagovati odmah. Potrebno je promeniti lozinke na svim nalozima, obavestiti banku ukoliko su kompromitovani finansijski podaci i proveriti da li ima neovlašćenih transakcija.

Prevaru je poželjno prijaviti nadležnim institucijama ili banci, a savetuje se i razgovor sa bliskom osobom kako bi se dobila dodatna podrška i pomoć.

Oprez kao najbolja zaštita

Ističe se da su prevare najčešće zasnovane na stvaranju panike ili obećanjima nagrada, poput nasledstva ili dobitaka. Upravo zato, ključna odbrana je oprez i dodatna provera svake sumnjive poruke.

Najbolje je koristiti različite lozinke za svaki sajt na kom se vrši prijava i uvek proveriti sa drugom osobom, sve u svrhu sprečavanja prevaranta da dođe do Vaših podataka.