(ФОТО ДОКАЗ) Ексклузивни документ скриване истине да је АЈКУЛА УБИЛА студента из Србије у Црној Гори, оверен од управника летовалишта у Будви

Постоје трагедије које не нестану зато што су заборављене, већ зато што су потиснуте. Време преко њих навуче тишину, а тишина прерасте у сумњу, нагађања и теорије које се понављају генерацијама. Такав је био и случај страдања студента из Чачка Стевана Стевице Томашевића код Могрена у Будви у лето 1955. године.

Деценијама се говорило у пола гласа. Да се нешто догодило, али да се не зна тачно шта. Да постоје приче, али не и докази. Да истина можда постоји, али да никада није записана.

Данас, први пут, та прича више није састављена од сећања и претпоставки. Данас постоји папир. Печат. Потпис. Реченица исписана руком човека који је знао шта бележи и колико је то тешко.

Документ који прекида ћутање

Данас по први пут ексклузивно објављујемо потврду о пријему студента Стевана Стевице Томашевића у летњи камп у Будви, уредно оверена и печатирана. Сам документ, на први поглед, делује као обичан административни запис, један од стотина какви су се тих година свакодневно попуњавали.

Међутим, на његовој полеђини налази се запис који мења све.

Управник летовалишта, потписан као Љуб. Глигоријевић, оставио је кратку, али потресну белешку:

Ово није спекулативни новински текст. Није изјава дата годинама касније. Ово је истовремени запис, настао у данима непосредно након трагедије, без потребе да се ишта улепшава или прећуткује. Управо зато његова тежина је неупитна.

Сведочанство које је најавило истину

Пре него што је овај документ угледао светлост дана, кључни помак ка истини портал "Србија Данас" направио је кроз ексклузивну исповест Љ. У., ћерке човека који је био Стевицин близак друг и који се у тренутку несреће налазио са њим.

Та исповест, први пут је отворила простор да се о овој трагедији говори без мистификације и улепшавања. Реч је о сведочењу које се у породици преносило деценијама, као терет, али и као истина која није смела да се изговори наглас.

У првом делу, Љ.У. је описала сплет судбинских околности које су Стевицу Томашевића и његове другове одвеле на Могрен тог кобног дана, али и сам чин стравичне несреће.

У другом делу, сведок несреће кроз речи своје ћерке описује каква је била реакција војске и полиције после трагедије, али описује и напад ајкуле на Стевицине другове, који су се на једној барци вратили на место страдања Томашевића.

Управо таа исповест коју смо ексклузивно објавили данас добија пуну потврду у материјалном доказу црно на бело, чиме се затвара круг између личног сећања и званичног записа.

Новински запис који је нестао из јавности

Поред административног документа, сада је откривен и новински чланак који деценијама није био доступан јавности. У броју листа Борба од 16. јула 1955. године објављен је текст под насловом "Страдао од морског пса".

За разлику од раније познатог исечка из листа Побједа, који се фокусирао пре свега на комеморацију и одавање поште настрадалом младићу, "Борба" отворено и недвосмислено говори о самом чину трагедије. У тексту се јасно наводи да је Стеван Стевица Томашевић страдао од последица напада ајкуле, али се описују и све околности ужасне несреће.

Тиме овај догађај добија и трећи независни ослонац у времену у којем се догодио, без каснијих интерпретација и накнадних конструкција.

Зашто се о овоме ћутало

Питање које се намеће само по себи није више шта се догодило, већ зашто се о томе није говорило. У послератним годинама, црногорско приморје градило је имиџ безбедног и идиличног летовалишта. Прича о нападу ајкуле није се уклапала у ту слику, о чему сведоче и последњи редови новинског чланка Борба, где се наратив кривице пребацује на жртву у циљу уверавања туриста у безбедност, тада још свежег, туристичког црногорског приморја.

Тишина је временом постала званична верзија, а празнина коју је оставила попуњена је сумњама, теоријама завере и релативизацијом. Истина није нестала, али је била склоњена са стране, у фиоке, архиве и породична сећања.

Тачка на спекулације

Данас, седамдесет година касније, више нема простора за дилеме.

Постоји сведочанство очевица. Постоји административни документ са печатом и потписом. Постоји савремени новински текст који јасно наводи узрок смрти.

Све заједно чини јединствену, затворену целину.

Стеван Стевица Томашевић је 13. јула 1955. године код Могрена страдао од напада ајкуле.

А можда највише говори управо реченица човека који је ту истину морао први да запише, свесно тежине сваке речи:

"Како ми је било тешко да напишем ову реченицу."