Nakon što je Stevica stradao od ajkule kod Budve, morska neman napala i njegove drugove: Drugi deo ispovesti ćerke svedoka tragedije kod Mogrena

Ova nesvakidašnja tragedija, ujedno i jedini zabeležen fatalni napad ajkule na crnogorskom primorju, decenijama je bila prekrivena velom tajne, prepričavana kroz legende i kontradiktorne verzije, sve dok se po prvi put nije pojavilo autentično svedočenje čoveka koji je bio tamo - D. J., Stevicin drug i saputnik na letovanju. Njegovo svedočenje, do sada nepoznato javnosti, ekskluzivno za portal Srbija Danas prenela je njegova ćerka Lj. U. kroz potresne detalje o kobnom danu.

U prvom delu našeg ekskluzivnog serijala, otkriveno je kako su četvorica prijatelja spletom okolnosti tog jutra dospela na Mogren, umesto na planirani izlet na Lovćen ili put u Sutomore. U želji da izbegnu gužvu na plaži, odlučili su da otplivaju ka stenama iza Mogrena 2, nesvesni da ih tamo čeka sudbina koja će zauvek promeniti njihove živote. Na čelu grupe plivao je Stevica, iza njega njegovi drugovi, dok je D. J. bio poslednji u nizu. U jednom trenutku začuo se krik koji je presekao mir Jadrana  "Stevica se bori sa ajkulom!". Ta rečenica, urezana u pamćenje svedoka, označila je početak scene koja će ostati zapisana kao najpotresniji trenutak njihovog mladalačkog života.

Kako je Lj. U. ispričala za portal Srbija Danas, njen otac decenijama nije govorio o onome što je video, nemoćan da izbriše slike koje su ga progonile celog života. Njih trojica uspeli su da se domognu stene i na sopstvenoj koži osete nemoć dok gledaju kako more guta njihovog prijatelja. U tom trenutku, činilo se da je tragedija završena, ali priča se tu ne zaustavlja. Naprotiv, ono što je sledilo bilo je gotovo jednako zastrašujuće.

Ajkula napala i barku Stevicinih drugova

- Kada ih je taj čovek barkom pokupio sa stena gde se desila tragedija i prebacio do plaže Mogren 2, oni su, onako očajni, hteli da se vrate nazad, da pronađu bilo šta što bi moglo da se sahrani. Računali su da je ajkula već otišla i tražili su od njega da ih ponovo odveze na mesto tragedije. Međutim, vlasnik barke nije želeo da ide sa njima, ali im je ustupio barku, da se odvezu sami. Kada su stigli na mesto gde je Stevica stradao, ajkula je vrlo brzo napala i njih. Udarila je barku bočno i oni su mislili da će ih prevrnuti. Po rečima mog oca, mislili su da i njima nema spasa, bili su prestravljeni. Ajkula je u jednom trenutku bila paralelno sa barkom, toliko blizu da su mogli skoro da je dodirnu. Tada su videli koliko je ogromna - duža od barke, koja je bila duga preko 5 metara. Onda je ona još jednom gurnula barku, i u jednom momentu  samo zaronila, prošla ispod i otišla ka pučini... Kada je nestala u dubinama, oni su došli do obale, odnosno do jedne uvale koja je bila iza Mogrena 2, vezali čamac za obalu i peške se uputili preko stena ka Mogrenu, jer od šoka nisu više smeli da ostanu u vodi. Kada su stigli na plažu ,tada su već svi znali za napad - prenosi nam Lj. U. reči njenog oca, svedoka strašne nesreće i osvrće se na njegovu priču da su javnost i organi reda znali za tragediju iako se danas spekuliše da se sve odigralo pod velom tajne.

Vojska i policija učestvovale u potrazi za Stevicinim telom i ajkulom

- Znalo se da je ajkula tu, ona je već bila viđena, vojska i policija su znali, ali niko nije ni pretpostavljao da će toliko blizu prići obali. To je bilo posleratno vreme, 10 godina posle kraja rata. Vojska je bila uključena u lov na ajkulu, a i brod koji je pripadao Vladi Crne Gore, koji je imao mitraljez sa kog su pucali, ali nisu uspeli da je uhvate - govori nam Lj. U. i navodi da nikakav pritisak nije postojao na svedoke nesreće od strane bilo koga: 

- Nije bilo nikakvog pritiska na njih, niti pretnji da o tome ne govore. Moj otac nije mogao i nije želeo o tome da priča godinama, to je bila stašna trauma. Nije se o tome naširoko pričalo ni u štampi, verovatno i zbog tadašnjih turističkih okolnosti. Tada se govorilo i znalo da je ajkula došla za tim engleskim brodom, ali niko verovatno nije ni slutio da će se  toliko približiti i napasti čoveka na 20 metara od obale. Ceo taj slučaj je bio prijavljen i u potragu za ajkulom i telom se uključila i tadašnja vojska i policija, ali ni ajkula ni telo nikada nisu pronađeni - govori nam Lj. U. prenoseći reči svog oca D. J. i opisujući samo mesto nesreće, navodi da nije moglo biti svedoka ove nesreće sem njih četvorice.

- Tragediju niko nije mogao da vidi sem njih, jer se to desilo u uvali posle Mogrena 2 gde nije ni kupalište, a oni su tu voleli da prolaze dok su plivali - završava Lj. U. ispovest svog oca koji je ceo život nosio u sećanju prijateljstvo sa Stevicom Tomaševićem i strašnu tragediju u kojoj je njegov mladi život prerano prekinut, a kojoj je svedočio svojim očima.