(FOTO DOKAZ) Ekskluzivni dokument skrivane istine da je AJKULA UBILA studenta iz Srbije u Crnoj Gori, overen od upravnika letovališta u Budvi

Postoje tragedije koje ne nestanu zato što su zaboravljene, već zato što su potisnute. Vreme preko njih navuče tišinu, a tišina preraste u sumnju, nagađanja i teorije koje se ponavljaju generacijama. Takav je bio i slučaj stradanja studenta iz Čačka Stevana Stevice Tomaševića kod Mogrena u Budvi u leto 1955. godine.

Decenijama se govorilo u pola glasa. Da se nešto dogodilo, ali da se ne zna tačno šta. Da postoje priče, ali ne i dokazi. Da istina možda postoji, ali da nikada nije zapisana.

Danas, prvi put, ta priča više nije sastavljena od sećanja i pretpostavki. Danas postoji papir. Pečat. Potpis. Rečenica ispisana rukom čoveka koji je znao šta beleži i koliko je to teško.

Dokument koji prekida ćutanje

Danas po prvi put ekskluzivno objavljujemo potvrdu o prijemu studenta Stevana Stevice Tomaševića u letnji kamp u Budvi, uredno overena i pečatirana. Sam dokument, na prvi pogled, deluje kao običan administrativni zapis, jedan od stotina kakvi su se tih godina svakodnevno popunjavali.

Međutim, na njegovoj poleđini nalazi se zapis koji menja sve.

Upravnik letovališta, potpisan kao Ljub. Gligorijević, ostavio je kratku, ali potresnu belešku:

Ovo nije spekulativni novinski tekst. Nije izjava data godinama kasnije. Ovo je istovremeni zapis, nastao u danima neposredno nakon tragedije, bez potrebe da se išta ulepšava ili prećutkuje. Upravo zato njegova težina je neupitna.

Svedočanstvo koje je najavilo istinu

Pre nego što je ovaj dokument ugledao svetlost dana, ključni pomak ka istini portal "Srbija Danas" napravio je kroz ekskluzivnu ispovest Lj. U., ćerke čoveka koji je bio Stevicin blizak drug i koji se u trenutku nesreće nalazio sa njim.

Ta ispovest, prvi put je otvorila prostor da se o ovoj tragediji govori bez mistifikacije i ulepšavanja. Reč je o svedočenju koje se u porodici prenosilo decenijama, kao teret, ali i kao istina koja nije smela da se izgovori naglas.

U prvom delu, Lj.U. je opisala splet sudbinskih okolnosti koje su Stevicu Tomaševića i njegove drugove odvele na Mogren tog kobnog dana, ali i sam čin stravične nesreće.

U drugom delu, svedok nesreće kroz reči svoje ćerke opisuje kakva je bila reakcija vojske i policije posle tragedije, ali opisuje i napad ajkule na Stevicine drugove, koji su se na jednoj barci vratili na mesto stradanja Tomaševića.

Upravo taa ispovest koju smo ekskluzivno objavili danas dobija punu potvrdu u materijalnom dokazu crno na belo, čime se zatvara krug između ličnog sećanja i zvaničnog zapisa.

Novinski zapis koji je nestao iz javnosti

Pored administrativnog dokumenta, sada je otkriven i novinski članak koji decenijama nije bio dostupan javnosti. U broju lista Borba od 16. jula 1955. godine objavljen je tekst pod naslovom "Stradao od morskog psa".

Za razliku od ranije poznatog isečka iz lista Pobjeda, koji se fokusirao pre svega na komemoraciju i odavanje pošte nastradalom mladiću, "Borba" otvoreno i nedvosmisleno govori o samom činu tragedije. U tekstu se jasno navodi da je Stevan Stevica Tomašević stradao od posledica napada ajkule, ali se opisuju i sve okolnosti užasne nesreće.

Time ovaj događaj dobija i treći nezavisni oslonac u vremenu u kojem se dogodio, bez kasnijih interpretacija i naknadnih konstrukcija.

Zašto se o ovome ćutalo

Pitanje koje se nameće samo po sebi nije više šta se dogodilo, već zašto se o tome nije govorilo. U posleratnim godinama, crnogorsko primorje gradilo je imidž bezbednog i idiličnog letovališta. Priča o napadu ajkule nije se uklapala u tu sliku, o čemu svedoče i poslednji redovi novinskog članka Borba, gde se narativ krivice prebacuje na žrtvu u cilju uveravanja turista u bezbednost, tada još svežeg, turističkog crnogorskog primorja.

Tišina je vremenom postala zvanična verzija, a praznina koju je ostavila popunjena je sumnjama, teorijama zavere i relativizacijom. Istina nije nestala, ali je bila sklonjena sa strane, u fioke, arhive i porodična sećanja.

Tačka na spekulacije

Danas, sedamdeset godina kasnije, više nema prostora za dileme.

Postoji svedočanstvo očevica. Postoji administrativni dokument sa pečatom i potpisom. Postoji savremeni novinski tekst koji jasno navodi uzrok smrti.

Sve zajedno čini jedinstvenu, zatvorenu celinu.

Stevan Stevica Tomašević je 13. jula 1955. godine kod Mogrena stradao od napada ajkule.

A možda najviše govori upravo rečenica čoveka koji je tu istinu morao prvi da zapiše, svesno težine svake reči:

"Kako mi je bilo teško da napišem ovu rečenicu."