Шта је писало у опроштајном писму доктора Миодрага Лазића? Многима је натерало сузе на очи, његове речи и дела не смеју бити заборављени

Чувени лекар из Ниша, директор Ургентног центра Ниш, ратни хирург др Миодраг Лазић преминуо је од последица короне коју је добио радећи иако је знао да је због придружених болести у великом ризику. Није слушао савете ближњих да то не чини, свесно је стао уз свој народ и лечио. 

Иако је прошло више од четири године од како је преминуо, његове речи и дела не смеју бити заборављени.

Опроштајно писмо које је након смрти доспело у јавност, многима је натерало сузе на очи. Подсетимо се шта је писало:

"Отишао сам часно и поштено. Као директор УЦ два месеца пред пензију, стајао сам испред својих људи, драгих доктора и сестара. Стајао сам на првој линији, нисам се крио, напротив, био сам испред свих знајући да са свим својим болестима и годинама имам велики ризик, али част и понос ми нису дозвољавали да се склоним . Такав сам био на Крајишком ратишту годину дана, на Сарајевском ратишту четири године, за време НАТО бомбардовања. Нећу да одем тихо, хоћу да одем онако какав сам био читав живот, а то знају моји пријатељи, колеге, породица. Сви су ми говорили да се склоним, али ја то себи никад не бих опростио. Отишао сам часно и поштено. Као директор УЦ два месеца пред пензију, стајао сам испред својих људи, драгих доктора и сестара. Стајао сам на првој линији, нисам се крио, напротив, био сам испред свих знајући да са свим својим болестима и годинама имам велики ризик, али част и понос ми нису дозвољавали да се склоним . Такав сам био на Крајишком ратишту годину дана, на Сарајевском ратишту четири године, за време НАТО бомбардовања. Нећу да одем тихо, хоћу да одем онако какав сам био читав живот, а то знају моји пријатељи, колеге, породица. Сви су ми говорили да се склоним, али ја то себи никад не бих опростио. Драге моје колеге, Марија, Боки, Брале, Кандо, Сунцича и Мацан, драге моје сесте које сте ми увек веровале, збогом. Вољеној Ани, ратном другу и жени порука: буди храбра и чврста због деце и унука, а горе на оној страни, једнога дана бићемо поново заједно. У Нишу мојим пријатељима посебан поздрав. Последња жеља ми је да ме испратите песмом 'Марш на Дрину'."

На крају поруке се потписао са:

"Доктор Лаза, хирург напаћеног српског народа".

Др Миодраг Лазић, херој и симбол несебичне посвећености, својим делима оставио је неизбрисив траг у српском народу. Његова последња порука није само опроштај већ и подсећање на снагу части, пожртвовања и љубави према људима. У времену када су вредности попут његових реткост, сећање на њега треба да буде инспирација свима - да и у најтежим тренуцима бирамо храброст и племенитост. Његова реченица, "хирург напаћеног српског народа," одјекује као завет који не сме бити заборављен.

Сви лекари лече тело, само поједини лече и душу, па и након смрти.