ПОРОДИЧНО НАСИЉЕ СЕ ДОГАЂА ТАМО ГДЕ НАЈМАЊЕ СЛУТИТЕ: Реч психолога након трагедије на Вождовцу
Психолог открива шта се најчешће крије иза затворених врата
Данас, у раним јутарњим часовима, дочекала нас је вест о још једном, у низу инцидената породичног насиља, нажалост, са фаталним исходом.

ХОРОР НА ПАЛИЛУЛИ: Жена (65) скочила са зграде и преминула

НАКОН СТРАВИЧНЕ ТРАГЕДИЈЕ НА ВОЖДОВЦУ ОГЛАСИО СЕ УЈАК УБИЈЕНЕ ЖЕНЕ: "Драгољубу је кврцнуло у глави"

КРВАВО ЈУТРО У БЕОГРАДУ! Мушкарац (54) песницама поломио супруги (50) лобању
Наиме, ступци црне хронике и даље се попуњавају бројем жена, жртава породичног насиља. И док комшије, пријатељи и ближи рођаци ни не слуте, често је случај да иза idiličnne слике и хармоније стоји мрачна истина, а неретко се закасни са реакцијом.
Јутрос у 5:30, догодила се трагедија на Вождовцу када је муж ватреним оружјем усмртио супругу, а затим и себи одузео живот. О овом инциденту, али и трагедијама проистеклим из породичног насија, говори Александра Јанковић.
- Нажалост, политика коју водимо је "у се и у своје кљусе". Дошли смо до тога да се реагује само када особа има неки лични проблем. Често смо спремни да зажмуримо и не чујемо ствари које су реално присутне - рекла је Јанковићева упитана "да ли је могуће да миран, сталожен човек, како га околина описује, може изненада починити тежак злочин и насрнути пиштољем на своју супругу?"
У овом случају, ујак жртве није приметио било какав проблем код супружника, те наводи како само они знају шта је био узрок овој трагедији.
- Проблем је што и у таквим, наизглед, пристојним и функционалним породицама није немогуће да постоји и патолошка љубомора, и проблеми који нису видљиви пред другима, посебно када је реч о психолошком насиљу. Обично се реагује онда када је у питању физичко насиље. Нико од нас не зна да ли је та жена трпела неку врсту злостављања - упозорила је Јанковићева.
Јанковићева тврди да у "мирним породицама" мора постојати наговештај много пре него насилник почини злочин са фаталним епилогом.
- Тако импулсиван акт, којим се не иде на расправу, већ аутоматски посеже за оружјем, говори о томе да је особа врло вероватно била у неком посебном стању свести. Није искључено да је његова проблематика, у смислу психолошког поремећаја трајала, али да је била камуфлирана. Овде се не искључује могућност сумануте љубоморе, а ако још постоји и конзумирање алкохола или било каквих опијата, они су само "помоћно средство" да откоче читав процес где долази до оваквих ситуација - изјавила је психолог.
Жене које су жртве патолошке љубоморе, нерадо такве ствари деле са околином, па и најближима, живећи у убеђењу да ће се саме изборити са нечим што је део патологије, и ту се битка у старту губи. Таквим људима је неопходна стручна помоћ.
- Не можемо нагађати шта је конкретно насилника покренуло. Могуће је да је дуже времена сумњао да ће га она напустити, да је заинтересована за неког другог, говоримо о умишљају, то не мора нужно бити реална ситуација - навела је.
Посебно када су деца мала, жене живе у уверењу да ће успети да реше проблем док деца не одрасту и док их не изведу на пут, али често своја очекивања не стигну да испуне и насилник их "предухитри" незамисливим сценаријом.
- У овом случају, поставља се питање, шта ће њему оружје? Уколико му професија не налаже ношење оружја, човеку мирне нарави, очигледно није била страна идеја и да га употреби за убиство. Који то број "добрих комшија" има потребу за држањем оружја у дому - каже она.
Неретко долазимо у дилему, да ли породице у којима се често чује свађа, расправа или вика, сапдају у "здравије", у односу на оне које се чине идиличним и као такве се приказују околини?
- Дисфункционалне породице буде другу врсту интересовања. Уколико се чује нешто што наводи на узнемиравајућ осећај, требало би пријавити онима који су компетентни да се баве таквим стварима. Што се тихих породица тиче, добро је за комшије, али не значи нужно да се унутра не дешава неки пакао и неподношљива атмосфера - објаснила је психолог.
Постоје случајеви где партнер развије одређену врсту психозе и уколко се на то не реагује може доћи до оваквих сличајева, чак и када никада раније ништа што би наговештавало сумњу и где проблем није постојало за око лаика. У том случају, када особа покаже било какво стање психолошке измењености, неопходно је потражити савет стручњака.
- Уколико особа одбија да се подвргне терапији, у том случају, потребно је "стегнути срце", јер и присилна хоспитализација је боља, него да дође до оваквих исхода - каже Јанковићева.
Ако трпите насиље или знате неког ко трпи насиље, позовите СОС телефон 0800-35-00-36.