Посебан дан за жене: Данас је Тодорова субота, ове обичаје би требало да испоштује свака дама

Теодорова или Тодорова субота, односно Тодорица, је прва субота Васкршњег поста и посвећена је догађају који се десио са Св. великомучеником Теодором Тироном и кољивом. За Тодорицу су везани веома необични обичаји.

Свети Теодор Тирон (умро 306.) је хришћански светитељ и великомученик. Његове свете мошти налазе се у сремском манастиру Хопову, на Фрушкој гори. Овај светитељ је први светац-заштитник града Венеције, кога је касније наследио Свети Марко.

Обичаји и веровања

Обичај да се верници на данашњи дан, који су целу недељу постили, причешћују. Некада су се на овај дан причешћивали и ђаци. За Светог Тодора верује се да је заштитник стоке, поглавито коња, па се овај дан назива још и Коњски дан - када се коњи не прежу (у кола) већ само јашу.

У таковском крају овај светац се слави, јер се верује да лечи од падавице. Сељаци у то време одлазе у оближње манастире са болеснима, пале свеће и моле се свецу за здравље. Теодорова или Тодорова субота увек пада у прву суботу Великог Васкршњег поста, па је због тога "покретан" празник. Тодорову суботу, или Тодорицу, славио је еснаф пекара.

Срби у Војводини верују да ноћу у очи светог Тодора јашу поворке белих коња. Међу њима је предводник хроми коњ. Постоји веровање да је и сам Свети Тодор јахао таквог хромог коња, па се зато може чути и назив Хрома субота.

Трке коња су се на овај дан организовале у Шумадији. Уопште, у многим селима се коњи јашу, и показују по селима. Срби, Македонци и Бугари верују да Св. Тодор, у виду ноћног јахача током Тодорове недеље може да донесе болести и лудило. На Тодорицу по први пут излазе змије након зимског мировања.

На Косову мисле да је некада свети Теодор управљао змијама које су имале ноге. Кад су змије почеле да уједају људе, он се наљути на њих, одузе им ноге, а људе научи како да их туку штаповима и хватају. Овог дана у селима источне Србије припрема се жито, односно, кољиво, као за сваку Крсну славу. Прави се и колач на коме се обавезно налазе украси у облику коња или потковице.

На тај дан се пали смеће (ради заштите, тј. за здравље коња и породице, ради одавања поштовања демонима и као заштита од змија). Жене на Тодорову суботу не смеју да перу косу, у кући се не сме палити ватра (јер демони не воле дим), а децу треба окупати пре коњских трка. Изузетно, ако је неопходно, дете се и на тај дан може окупати, али се обавезно ставља потковица у корито с водом. Многи и данас верују да потковица доноси срећу. Тодоров култ, као остатак трачког коњаника, присутан је у Источној Србији, док је у другим деловима готово нестао.

Невесте се на Тодорову суботу не чешљају због змија ( оне се налазе у коњској длаци). У селима лесковачког Поморавља кажу да на дан Тодорице Краљевић Марко јаше свог шарца на мору. Теодорова субота је дан када су механџије и кафеџије у пожаревачком крају држале свој еснафски пир.