Лето је било само увод? Метеоролози најављују велика одступања током јесени, а зима би могла још више да изненади

Према анализи метеоролога Зорана Вакуле за ХРТ, август је у већем делу Хрватске био знатно топлији од просека за период од 1991. до 2020. године, а сличне временске прилике забележене су и у Србији и другим деловима Европе.

Одступања средње месечне температуре у појединим крајевима износила су између три и чак пет степени Целзијуса, због чега је август на бројним метеоролошким станицама био међу најтоплијима, а понегде и рекордно топао.

Велике разлике у количини падавина

За разлику од температура, распоред падавина током лета био је веома неуједначен.

Док је већи део Хрватске током августа имао релативно суво време, поједине области забележиле су изузетно мале количине кише. На Ластову и у Макарској током целог месеца пало је тек око једног литра кише по квадратном метру.

Потпуно другачија ситуација забележена је на северном Јадрану, где су Пореч и Раб током августа добили више од 100 литара кише по квадратном метру.

Сличне разлике виде се и када се анализира читаво метеоролошко лето, односно период од 1. јуна до 31. августа.

У највећем делу Хрватске укупна количина падавина била је испод вишегодишњег просека, док је локално забележено више кише него иначе. Такав случај био је у Сплиту, пре свега захваљујући кишовитом јулу.

Једно од најтоплијих лета у историји

Високе температуре обележиле су сва три летња месеца.

Јун је у бројним крајевима оцењен као веома или екстремно топао, уз велики број температурних рекорда. Рекордне вредности бележене су и током јула, док је август донео нове апсолутне температурне максимуме.

У Сплиту је, на пример, средња летња температура ваздуха била трећа највиша од почетка мерења, одмах иза лета 2003. и 2024. године.

И 2026. међу најтоплијим годинама

Период од 1. јануара до 31. августа 2026. године такође се налази при самом врху листе најтоплијих периода од почетка метеоролошких мерења.

Према прелиминарним анализама, првих осам месеци године ипак нису били топлији од рекордне 2024. године.

На већини локација 2026. тренутно заузима друго место, док су Загреб и Осијек забележили трећи најтоплији период од јануара до августа. На појединим локацијама топлија је била и 2007. година.

Велике разлике постоје и када је реч о количини падавина.

У Осијеку је од почетка године забележено око 25 одсто мање падавина од климатолошког просека, док је на сплитском Марјану пало приближно 20 одсто више кише него што је уобичајено.

Каква нас јесен очекује?

Дугорочне метеоролошке прогнозе указују да би средња температура ваздуха и током јесени могла да остане изнад просека.

Повећана је вероватноћа да ће наредни месеци бити топлији него што је уобичајено за ово доба године, иако то не значи да неће бити краткотрајних захлађења.

Хладнији периоди и даље су могући, али се очекује да буду краћи и мање изражени у односу на периоде са температурама изнад просека.

Шта прогнозе кажу за зиму 2026/2027?

Још израженија температурна одступања могућа су током зиме.

Према тренутно доступним сезонским прогнозама, повећана је вероватноћа да средња температура током зимских месеци буде изнад вишегодишњег просека.

То, међутим, не значи да током зиме неће бити снега, мраза или ледених дана. Дугорочне прогнозе односе се на просечне вредности током читаве сезоне и не могу да искључе краткотрајне налете веома хладног ваздуха.

Да ли ће бити краја суши?

Метеоролошке пројекције за наредних шест месеци дају нешто повољнији сигнал када је реч о падавинама.

Постоји умерена до велика вероватноћа да ће током јесени и зиме доћи макар до делимичног ублажавања суше која је током лета погодила велики део региона.

Ипак, распоред падавина могао би и даље да буде веома неуједначен, па су у појединим крајевима могући периоди са обилнијом кишом, док би друга подручја могла да наставе да бележе мањак падавина.