ПОТРЕСНЕ ИСПОВЕСТИ ИЗ КОВИД ЦЕНТРА КЦ ВОЈВОДИНЕ: Децу нисмо видели месец дана! НАЈСТРАШНИЈЕ ЈЕ КАД СТЕ НЕМОЋНИ
Др Северина Зјалић каже да свима који се боре за здравље и живот пацијената позитивних на корону и одмор од сат-два зна да буде буде фрустрација јер не могу да их виде и бар насмеју, иако им није до тога...
Најтеже од свега ми је када изгубим пацијента. Ништа горе! Борим се, борим и на крају... А највеће задовољство када се неко опорави, каже сузних очију др Северина Зјалић из црвене зоне ковид цента на Инфективној клиници Клиничког центра Војводине.
Како да за Ускрс освојите новац од куће: Довољно је да урадите ЈЕДНУ СТВАР
Стефановић: Високе казне непоштовање полицијског часа, велика захвалност за остале
МОДЕРНИЗАЦИЈА ЛАБОРАТОРИЈЕ У БАТАЈНИЦИ: Специјални робот ће обрађивати 94 узорака за 45 минута.
Центара у коме су сви под пуном "ратном" опремом - скафандери, маске, визири... Кревети пуни пацијената позитивних на корону. Ту су респиратори, маске за кисеоник, силни апарати, свакакве бројке на мониторима... Др Зјалић је анестезиолог, један од тихих хероја овог доба:
- Најпотресније ми је кад се пацијент бори за ваздух. То је најстрашније гледати. Задовољство је ако можемо да помогнемо, али некад смо једноставно немоћни.
Тешко им, каже, пада и када после визите од четири-пет сати морају да изађу из скафандера и оду у чисту зону на одмор од сат-два. - Тај одмор нам је понекад фрустација јер не можемо да видимо пацијенте. А хтели бисмо да будемо стално уз њих, да им преносимо позитивну енергију, да их насмејемо, иако им није до тога... И тих неколико сати у чистој зони имамо централни мониторинг - преко екрана пратимо виталне функције пацијената.
Ситуација је озбиљна
ГЛЕДАЈТЕ НАШИМ ОЧИМА
Све три углас моле људе да схвате озбиљност ситуације и придржавају се мера: - Велики је проблем што многи људи који нису медицински радници, који немају неког свог у овој бранши, који не гледају људе који се гуше, боре за ваздух, не схватају озбиљност ситуације. Изван зидова болнице све изгледа нормално, људима је речено да не могу из куће, али пошто не виде оно што ми видимо, не схватају то озбиљно.
Кад се "одморимо", идемо у другу, трећу, четврту визиту, колико год је потребно - додаје др Зјалић и додаје да механичка вентилација илити респиратор јесте терапија спаса за пацијенте у критичном стању. - Али с њом се мора пажљиво руковати јер је то ипак машина, а не човек. А машином се мора управљати - наглашава др Зјалић.
Медицинској сестри Марини Стојимиров Пешаковић најтеже пада раздвојеност од дечице, који су 200 км далеко, код њених родитеља. Супруг је остао уз њу иако зна да ризик постоји. - Децу нисам видела месец дана. Али хвала богу, имају седам и 13 година, па све схватају, на шта сам поносна - каже Марина.
Још два члана породице сестре Иване Турк Субић су у борби против епидемије - муж и син, који раде у Заводу за хитну помоћ. - Жао ми је што не могу да видим другог сина и ћерку, оца, мајку и остале. Али морамо тако. Изабрали смо овај посао и волимо га - каже Ивана уз осмех.
Скафандери и маске
ВОДА СЕ САМО СЛИВА, НИШТА НЕ ВИДИМО
У скафандеру је јако вруће, ознојимо се буквално до каљача. А заштитне наочаре, маске много паре, све нам се вода слива. Првих сат-два нешто и видим, после три - ништа. Онда сам буквално слепа. А не можеш ни брисати. Преко маски се тешко дише, дехидрирате брзо, неретко се дешава да се и нама слоши од те врућине - прича др Зјалић.
КОВИД БОЛНИЦА НА КАРАБУРМИ ЗАВРШЕНА ТРИ ДАНА ПРЕ РОКА: Први пацијенти пристижу следеће недеље (ФОТО)
ВУЧИЋ ОБЈАВИО ВЕЛИКИ УСПЕХ СРБИЈЕ: У Руми кренула масовна производња хирушких маски (ВИДЕО)
ЈОШ ЈЕДАН СМРТНИ СЛУЧАЈ У БОРУ: Директор ЈКП "3. октобар" преминуо у Нишу од последица инфекције корона вирусом
МЕСТО ГДЕ ЈЕ ЗАБОРАВЉЕНО НА УМОР, ГЛАД, ПОРОДИЦУ, ОДМОР... Овако изгледа радни дан запослених у КБЦ Звездара
ШОК СЛИКЕ ИЗ БЕОГРАДА: Верници на коленима испред цркве! Горе друштвене мреже због ових фотографија (ФОТО)
