POTRESNE ISPOVESTI IZ KOVID CENTRA KC VOJVODINE: Decu nismo videli mesec dana! NAJSTRAŠNIJE JE KAD STE NEMOĆNI

korona virus / Izvor: Reuters

Dr Severina Zjalić kaže da svima koji se bore za zdravlje i život pacijenata pozitivnih na koronu i odmor od sat-dva zna da bude bude frustracija jer ne mogu da ih vide i bar nasmeju, iako im nije do toga...

Najteže od svega mi je kada izgubim pacijenta. Ništa gore! Borim se, borim i na kraju... A najveće zadovoljstvo kada se neko oporavi, kaže suznih očiju dr Severina Zjalić iz crvene zone kovid centa na Infektivnoj klinici Kliničkog centra Vojvodine.

Kako da za Uskrs osvojite novac od kuće: Dovoljno je da uradite JEDNU STVAR

Stefanović: Visoke kazne nepoštovanje policijskog časa, velika zahvalnost za ostale

MODERNIZACIJA LABORATORIJE U BATAJNICI: Specijalni robot će obrađivati 94 uzoraka za 45 minuta.

Centara u kome su svi pod punom "ratnom" opremom - skafanderi, maske, viziri... Kreveti puni pacijenata pozitivnih na koronu. Tu su respiratori, maske za kiseonik, silni aparati, svakakve brojke na monitorima... Dr Zjalić je anesteziolog, jedan od tihih heroja ovog doba:

- Najpotresnije mi je kad se pacijent bori za vazduh. To je najstrašnije gledati. Zadovoljstvo je ako možemo da pomognemo, ali nekad smo jednostavno nemoćni.

Teško im, kaže, pada i kada posle vizite od četiri-pet sati moraju da izađu iz skafandera i odu u čistu zonu na odmor od sat-dva. - Taj odmor nam je ponekad frustacija jer ne možemo da vidimo pacijente. A hteli bismo da budemo stalno uz njih, da im prenosimo pozitivnu energiju, da ih nasmejemo, iako im nije do toga... I tih nekoliko sati u čistoj zoni imamo centralni monitoring - preko ekrana pratimo vitalne funkcije pacijenata.

Situacija je ozbiljna

GLEDAJTE NAŠIM OČIMA

Sve tri uglas mole ljude da shvate ozbiljnost situacije i pridržavaju se mera: - Veliki je problem što mnogi ljudi koji nisu medicinski radnici, koji nemaju nekog svog u ovoj branši, koji ne gledaju ljude koji se guše, bore za vazduh, ne shvataju ozbiljnost situacije. Izvan zidova bolnice sve izgleda normalno, ljudima je rečeno da ne mogu iz kuće, ali pošto ne vide ono što mi vidimo, ne shvataju to ozbiljno.

Kad se "odmorimo", idemo u drugu, treću, četvrtu vizitu, koliko god je potrebno - dodaje dr Zjalić i dodaje da mehanička ventilacija iliti respirator jeste terapija spasa za pacijente u kritičnom stanju. - Ali s njom se mora pažljivo rukovati jer je to ipak mašina, a ne čovek. A mašinom se mora upravljati - naglašava dr Zjalić.

Medicinskoj sestri Marini Stojimirov Pešaković najteže pada razdvojenost od dečice, koji su 200 km daleko, kod njenih roditelja. Suprug je ostao uz nju iako zna da rizik postoji. - Decu nisam videla mesec dana. Ali hvala bogu, imaju sedam i 13 godina, pa sve shvataju, na šta sam ponosna - kaže Marina.

Još dva člana porodice sestre Ivane Turk Subić su u borbi protiv epidemije - muž i sin, koji rade u Zavodu za hitnu pomoć. - Žao mi je što ne mogu da vidim drugog sina i ćerku, oca, majku i ostale. Ali moramo tako. Izabrali smo ovaj posao i volimo ga - kaže Ivana uz osmeh.

Skafanderi i maske

VODA SE SAMO SLIVA, NIŠTA NE VIDIMO

U skafanderu je jako vruće, oznojimo se bukvalno do kaljača. A zaštitne naočare, maske mnogo pare, sve nam se voda sliva. Prvih sat-dva nešto i vidim, posle tri - ništa. Onda sam bukvalno slepa. A ne možeš ni brisati. Preko maski se teško diše, dehidrirate brzo, neretko se dešava da se i nama sloši od te vrućine - priča dr Zjalić.

KOVID BOLNICA NA KARABURMI ZAVRŠENA TRI DANA PRE ROKA: Prvi pacijenti pristižu sledeće nedelje (FOTO)