„Праштамо – али не заборављамо“ Пребиловци - једно од најстрадалнијих села у Европи: Место мученика и опомене

Село Пребиловци, настањено искључиво Србима, готово је престало да постоји. Усташе Независне Државе Хрватске похапсиле су и убиле 826 мештана – већином жена, стараца и деце.

Више од 500 њих, углавном жена с децом у наручју, живо је бачено у Шурманачку јаму, без кривице, без суда, само зато што су били Срби. То је био покушај истребљења, а не „ратни сукоб“.

Пребиловци су, по броју жртава у односу на број становника, једно од најстрадалнијих села у Европи.

Исту судбину доживели су Срби из целе Херцеговине и Босне.

У Корићкој јами, код Билеће, усташе су у јуну 1941. бациле више од 130 Срба из Гацка и околине, који су пре тога били затворени и мучени.

У јами Голубинка, код села Шурманац, завршила су тела деце, жена, стараца. Иако мање позната, Голубинка је неми сведок истог ужаса – да је живот Србина у НДХ био довољан разлог за смрт.

То нису били „изоловани инциденти“, већ систематски, државно организовани злочини – са једним циљем: затрети српско присуство.

Након рата гробнице нису отворене, злочини нису именовани, ћутање је било државна политика. Кад су мошти пребиловачких мученика коначно 1991. положене у крипту новог храма – храм је 1992. миниран, а мошти поново разбацане.

Данас, обновљена црква у Пребиловцима и повратак потомака сведоче: не могу нас уништити ако памтимо.

Сваког 6. августа, на дан Светих пребиловачких мученика, држи се помен, и шапће из душе целог народа:

„Праштамо – али не заборављамо.“

Прошле године, на позив Дејана Стошића из Смедерева, деца из Смедерева и Београда посетила су страдалничке Пребиловце — село чија тишина сведочи о једном од најтежих погрома над српским народом. Овим ходочашћем сећања, млади су одали почаст жртвама и понели снажну поруку памћења и поноса.