"Друг је купио 750 лажних евра за 70 евра" Опасна превара се шири Србијом, грађанима се саветује посебан опрез
На друштвеним мрежама све чешће се појављују објаве и расправе о наводној продаји фалсификованог новца, најчешће преко затворених група и приватних порука на апликацијама за комуникацију.
Према тврдњама корисника, појединци нуде “верне копије” евра, динара или других валута, уз обећање да се за мали износ може добити вишеструко већа “вредност” у лажним новчаницама.
Иако овакве понуде на први поглед некима делују као "брза зарада" или превара без последица, стручњаци и корисници друштвених мрежа упозоравају да је реч о изузетно ризичној и потенцијално кривичној радњи.
"Дао 70 евра за 750 евра"
На једној друштвеној мрежи недавно се појавила објава корисника који тврди да је његов пријатељ купио лажне новчанице и да очекује да му пошиљка стигне наредног дана. Према његовим речима, пријатељ је наводно платио 70 евра за фалсификоване новчанице у вредности од 750 евра.
Објава је одмах изазвала велики број коментара. Док су једни корисници тврдили да је реч о очигледној превари и да купац највероватније никада неће добити ништа, други су упозоравали да сама намера коришћења таквог новца може да доведе до озбиљних последица.
Посебно се издвојио коментар једног корисника који је поручио да овакве објаве редовно пријављује надлежнима, уз тврдњу да је и овај случај проследио одељењу за високотехнолошки криминал.
Није исто реквизит за снимање и фалсификована новчаница
У расправи се отворило и питање такозваних “филмских” или реквизит новчаница. Оне се заиста могу користити у снимањима, рекламама или позоришним продукцијама, али морају јасно да се разликују од правог новца.
Проблем настаје када се нуде копије које се представљају као “верне оригиналу” и које неко планира да употреби у продавници, мењачници, кладионици, кафићу или било ком другом месту где се прима готовина.
Управо ту престаје прича о “шали” и почиње озбиљан правни ризик.
Шта каже закон?
Према Кривичном законику Србије, фалсификовање новца је кривично дело. Кажњиво је прављење лажног новца у намери да се стави у оптицај као прави, као и преиначење правог новца са истом намером. За основни облик овог дела предвиђена је казна затвора од две до 12 година и новчана казна.
Народна банка Србије такође упозорава да се новчанице за које постоји сумња да су фалсификоване одузимају ради провере. Ако се утврди да је реч о фалсификату, такав новац се задржава без накнаде, док се у случају оригиналног новца он враћа имаоцу или му се одобрава одговарајућа вредност.
Превара има два могућа исхода
Код оваквих понуда постоје два најчешћа сценарија. Први је да купац буде преварен и да након уплате никада не добије никакав новац. Други, још опаснији, јесте да заиста добије фалсификоване новчанице и покуша да их искористи.
У том случају ризик више није само финансијски. Покушај плаћања фалсификованим новцем може да доведе до пријаве полицији, одузимања новчаница, саслушања и кривичног поступка.
Због тога корисници друштвених мрежа све чешће упозоравају да овакве понуде не треба посматрати као “комбинацију”, већ као замку која може скупо да кошта.
Грађанима се саветује посебан опрез
Стручњаци за безбедност на интернету годинама упозоравају да затворене групе, анонимни профили и поруке са “лаком зарадом” најчешће крију преваре. Када је у питању новац, ризик је додатно већи јер се корисник не излаже само могућности да остане без уплаћеног износа, већ и сумњи да је учествовао у незаконитој радњи.
Уколико неко наиђе на понуду за куповину фалсификованог новца, најбезбедније је да је не прихвата, не дели даље и не улази у комуникацију са продавцем. Такав садржај може се пријавити платформи на којој је објављен, а у озбиљнијим случајевима и надлежним органима.