"Drug je kupio 750 lažnih evra za 70 evra" Opasna prevara se širi Srbijom, građanima se savetuje poseban oprez

Prema tvrdnjama korisnika, pojedinci nude “verne kopije” evra, dinara ili drugih valuta, uz obećanje da se za mali iznos može dobiti višestruko veća “vrednost” u lažnim novčanicama.

Iako ovakve ponude na prvi pogled nekima deluju kao "brza zarada" ili prevara bez posledica, stručnjaci i korisnici društvenih mreža upozoravaju da je reč o izuzetno rizičnoj i potencijalno krivičnoj radnji.

"Dao 70 evra za 750 evra"

Na jednoj društvenoj mreži nedavno se pojavila objava korisnika koji tvrdi da je njegov prijatelj kupio lažne novčanice i da očekuje da mu pošiljka stigne narednog dana. Prema njegovim rečima, prijatelj je navodno platio 70 evra za falsifikovane novčanice u vrednosti od 750 evra.

Objava je odmah izazvala veliki broj komentara. Dok su jedni korisnici tvrdili da je reč o očiglednoj prevari i da kupac najverovatnije nikada neće dobiti ništa, drugi su upozoravali da sama namera korišćenja takvog novca može da dovede do ozbiljnih posledica.

Posebno se izdvojio komentar jednog korisnika koji je poručio da ovakve objave redovno prijavljuje nadležnima, uz tvrdnju da je i ovaj slučaj prosledio odeljenju za visokotehnološki kriminal.

Nije isto rekvizit za snimanje i falsifikovana novčanica

U raspravi se otvorilo i pitanje takozvanih “filmskih” ili rekvizit novčanica. One se zaista mogu koristiti u snimanjima, reklamama ili pozorišnim produkcijama, ali moraju jasno da se razlikuju od pravog novca.

Problem nastaje kada se nude kopije koje se predstavljaju kao “verne originalu” i koje neko planira da upotrebi u prodavnici, menjačnici, kladionici, kafiću ili bilo kom drugom mestu gde se prima gotovina.

Upravo tu prestaje priča o “šali” i počinje ozbiljan pravni rizik.

Šta kaže zakon?

Prema Krivičnom zakoniku Srbije, falsifikovanje novca je krivično delo. Kažnjivo je pravljenje lažnog novca u nameri da se stavi u opticaj kao pravi, kao i preinačenje pravog novca sa istom namerom. Za osnovni oblik ovog dela predviđena je kazna zatvora od dve do 12 godina i novčana kazna.

Narodna banka Srbije takođe upozorava da se novčanice za koje postoji sumnja da su falsifikovane oduzimaju radi provere. Ako se utvrdi da je reč o falsifikatu, takav novac se zadržava bez naknade, dok se u slučaju originalnog novca on vraća imaocu ili mu se odobrava odgovarajuća vrednost.

Prevara ima dva moguća ishoda

Kod ovakvih ponuda postoje dva najčešća scenarija. Prvi je da kupac bude prevaren i da nakon uplate nikada ne dobije nikakav novac. Drugi, još opasniji, jeste da zaista dobije falsifikovane novčanice i pokuša da ih iskoristi.

U tom slučaju rizik više nije samo finansijski. Pokušaj plaćanja falsifikovanim novcem može da dovede do prijave policiji, oduzimanja novčanica, saslušanja i krivičnog postupka.

Zbog toga korisnici društvenih mreža sve češće upozoravaju da ovakve ponude ne treba posmatrati kao “kombinaciju”, već kao zamku koja može skupo da košta.

Građanima se savetuje poseban oprez

Stručnjaci za bezbednost na internetu godinama upozoravaju da zatvorene grupe, anonimni profili i poruke sa “lakom zaradom” najčešće kriju prevare. Kada je u pitanju novac, rizik je dodatno veći jer se korisnik ne izlaže samo mogućnosti da ostane bez uplaćenog iznosa, već i sumnji da je učestvovao u nezakonitoj radnji.

Ukoliko neko naiđe na ponudu za kupovinu falsifikovanog novca, najbezbednije je da je ne prihvata, ne deli dalje i ne ulazi u komunikaciju sa prodavcem. Takav sadržaj može se prijaviti platformi na kojoj je objavljen, a u ozbiljnijim slučajevima i nadležnim organima.