"Разговор спашава живот": Суптилни знаци суицида које често нико не види - Црна статистика Србије показује цену ћутања

 Иако се о њему говори све чешће, оно и даље остаје обавијено тишином и неразумевањем. У многим случајевима, људи који размишљају о самоубиству не шаљу јасне сигнале, већ суптилне знаке које околина често не препознаје или погрешно тумачи.

Статистика: Мушкарци и старији у највећем ризику

Подаци показују да је у Србији током 2023. године живот себи одузело 668 људи, што представља најмањи број забележен у последњој деценији. Ипак, на годишњем нивоу бројке остају забрињавајуће. Мушкарци су вишеструко чешће склони овом чину од жена, а најугроженија група су особе старије од 65 година.

У протеклој деценији, просечно је око 80 људи месечно извршавало суицид, што јасно указује да се не ради о појединачним случајевима, већ о континуираном друштвеном проблему.

Суптилни знаци које околина не примећује

Људи који се боре са суицидалним мислима често не изговарају директно да желе да окончају живот. Њихови сигнали су прикривени и захтевају пажљиво посматрање. Међу најчешћим знацима издвајају се:

1. повлачење из друштва и осећај изолованости,
2. изражавање безнађа или осећаја да је живот бесмислен,
3. емотивна недоступност - као да особа „искључује“ осећаје, делује хладно и дистанцирано иако раније то није био случај,
4. промена понашања, губитак интересовања за свакодневне активности,
5. запуштање личне хигијене и изгубљен ритам спавања,
6. скривени или полуизговорени коментари типа „нећу вам више сметати“ или „биће вам лакше без мене“.

Један од најопаснијих знакова, који се често погрешно схвата, јесте нагла промена расположења. Ако је особа дуго била потиштена, повучена и безвољна, а затим изненада постане ведра, насмејана и пуна планова — то не мора нужно значити да је „извукла из кризе“.

 У појединим случајевима, тај обрт заправо указује на то да је донела одлуку да оконча живот и због тога делује смиреније и растерећеније. Управо овакве промене расположења захтевају додатну пажњу и опрез.

Заштитни фактори и важност подршке

Иако статистика може деловати обесхрабрујуће, искуство показује да суицид може бити спречен. Кључну улогу имају заштитни фактори: блиска и подржавајућа породица, разговор, терапија, развијена социјална мрежа и осећај смисла кроз циљеве и обавезе.

Често већ и сам осећај да је неко спреман да саслуша и разуме прави огромну разлику. Због тога је важно да друштво престане да посматра ментално здравље као табу тему и да се о овим проблемима говори једнако отворено као и о другим болестима.

Ако вам је потребна помоћ

Уколико ви или неко вама близак пролази кроз кризу и размишља о самоубиству, важно је да знате да нисте сами.

1. Национална СОС линија за превенцију суицида доступна је 24 сата дневно, бесплатно, на броју 0800-309-309.
2. Центар „Срце“ Нови Сад: 021-6623-393 или путем сајта.
3. Институт за ментално здравље Београд: 011-7777-000.

Разговор може спасити живот.