"Razgovor spašava život": Suptilni znaci suicida koje često niko ne vidi - Crna statistika Srbije pokazuje cenu ćutanja

 Iako se o njemu govori sve češće, ono i dalje ostaje obavijeno tišinom i nerazumevanjem. U mnogim slučajevima, ljudi koji razmišljaju o samoubistvu ne šalju jasne signale, već suptilne znake koje okolina često ne prepoznaje ili pogrešno tumači.

Statistika: Muškarci i stariji u najvećem riziku

Podaci pokazuju da je u Srbiji tokom 2023. godine život sebi oduzelo 668 ljudi, što predstavlja najmanji broj zabeležen u poslednjoj deceniji. Ipak, na godišnjem nivou brojke ostaju zabrinjavajuće. Muškarci su višestruko češće skloni ovom činu od žena, a najugroženija grupa su osobe starije od 65 godina.

U protekloj deceniji, prosečno je oko 80 ljudi mesečno izvršavalo suicid, što jasno ukazuje da se ne radi o pojedinačnim slučajevima, već o kontinuiranom društvenom problemu.

Suptilni znaci koje okolina ne primećuje

Ljudi koji se bore sa suicidalnim mislima često ne izgovaraju direktno da žele da okončaju život. Njihovi signali su prikriveni i zahtevaju pažljivo posmatranje. Među najčešćim znacima izdvajaju se:

1. povlačenje iz društva i osećaj izolovanosti,
2. izražavanje beznađa ili osećaja da je život besmislen,
3. emotivna nedostupnost - kao da osoba „isključuje“ osećaje, deluje hladno i distancirano iako ranije to nije bio slučaj,
4. promena ponašanja, gubitak interesovanja za svakodnevne aktivnosti,
5. zapuštanje lične higijene i izgubljen ritam spavanja,
6. skriveni ili poluizgovoreni komentari tipa „neću vam više smetati“ ili „biće vam lakše bez mene“.

Jedan od najopasnijih znakova, koji se često pogrešno shvata, jeste nagla promena raspoloženja. Ako je osoba dugo bila potištena, povučena i bezvoljna, a zatim iznenada postane vedra, nasmejana i puna planova — to ne mora nužno značiti da je „izvukla iz krize“.

 U pojedinim slučajevima, taj obrt zapravo ukazuje na to da je donela odluku da okonča život i zbog toga deluje smirenije i rasterećenije. Upravo ovakve promene raspoloženja zahtevaju dodatnu pažnju i oprez.

Zaštitni faktori i važnost podrške

Iako statistika može delovati obeshrabrujuće, iskustvo pokazuje da suicid može biti sprečen. Ključnu ulogu imaju zaštitni faktori: bliska i podržavajuća porodica, razgovor, terapija, razvijena socijalna mreža i osećaj smisla kroz ciljeve i obaveze.

Često već i sam osećaj da je neko spreman da sasluša i razume pravi ogromnu razliku. Zbog toga je važno da društvo prestane da posmatra mentalno zdravlje kao tabu temu i da se o ovim problemima govori jednako otvoreno kao i o drugim bolestima.

Ako vam je potrebna pomoć

Ukoliko vi ili neko vama blizak prolazi kroz krizu i razmišlja o samoubistvu, važno je da znate da niste sami.

1. Nacionalna SOS linija za prevenciju suicida dostupna je 24 sata dnevno, besplatno, na broju 0800-309-309.
2. Centar „Srce“ Novi Sad: 021-6623-393 ili putem sajta.
3. Institut za mentalno zdravlje Beograd: 011-7777-000.

Razgovor može spasiti život.