"Сада живим свој велики сан" Лепа Марија (24) из Лапова руши све предрасуде: У њеним рукама је челична сила од 2000 тона, а ово јој је био највећи изазов

Она је једна од само неколико жена у овом "мушком послу" - девојка машиновођа која је овим занимањем почела да се бави са само 20 година и тако испунила свој највећи сан.

Марија је открила колика је била њена жеља да управља оваквом грдосијом и како се уопште у њој пробудило интересовање за овај животни позив. Иако су постојале предрасуде, она је успела сваку да разбије и сада за себе може да каже да је бољи возач и од многих мушкараца.

- Мој отац је радио као машиновођа, па је тако великим делом он и заслужан за то чиме се ја данас бавим. Уз њега сам заволела возове и поред школе коју сам редовно завршила, завршила сам ванредно школу за машиновођу. Сада живим свој велики сан, оно што сам желела од малих ногу док сам расла поред оца - почиње Марија причу за Telegraf.rs.

Марија руши предрасуде

Немамо много прилке да видимо женску особу која управља возовима, а тога је и Марија свесна, па и сама каже да запази када нека девојка вози камион или трамвај, али је свесна да и она привлачи погледе других, а посебно мушкараца.

- Изненађени су и одушевљени када ме виде у кабини. Углавном им се свиђа, а мени се чини да сам многе заинтересовала за овај позив самим тим што сам женско и возим воз, тако да се и неки определе за исти позив као ја. Предрасуда је било на почетку, почело је од мојих родитеља који нису били за то, јер родитељи увек желе најбоље за своју децу, па су се плашили да ме виде у овим водама у којима је био и мој отац - објашњава Марија и истиче да је један од главних разлога за страх родитеља био стрес који овај посао носи са собом, али она се са тим сада већ одлично носи.

- Ово јесте стресно и напето занимање које носи много свакодневних изазова и догађаја. Прво је отац имао предрасуде, али сада када види како обављам тај посао, сада је крајње задовољан - додаје она кроз осмех.

Како каже, од путника је има различита искустава и догодовштине, али је једно сигурно, сви су одушевљени када је виде и желе са њом да размене неколико речи. Углавном је питају како ради, од када ради, и каже да се њихово лице озари када почне да им прича и када схвате колико је млада.

Присетила се прве вожње и адреналина

Присетила се и осећаја када је први пут покренула воз и упутила се на одредиште.

- Било је стресно у смислу да ли ћу све да приметим на прузи као што иначе приметим са неким ко ме обучава, да ли ћу све да запазим и видим. Било је то јако важно искуство за мене и сећам се да ми је адреналин у том тренутку порастао, али тек након километара и километара вожње се све то санира. То је био стварно један велики доживљај за мене - прича Марија узбудљиво.

Она управља путничким возом, а теретни возови знају да досегну и до 2.000 тона, а управљати таквом "машином" је озбиљна ствар. Марија са осмехом на лицу дочекује и поздрави сваког путника, а они са задовољством уживају у призору док путују на своје одредиште.

- Сада возим Лапово-Београд, пут који траје око око три, три и по сата и зна да буде понекад напоран, али сада како су модернизовани услови и сами возови, онда је напор смањен на минимум. Осим ове руте, возим и Лапово-Ниш и Лапово-Београд, а док сам била у Београду возила сам и за Панчево и за Ваљево, Ужице...- каже она.

Управљала је и чувеним Барцем

До Црне Горе, која је омиљена дестинација већини Срба путује се минимум 11, па чак и до 20 сати, а многи овај пут описују као посебан доживљај и праву авантуру. Док је живела и радила у Београду, Марија је возила ову најзахтевнију руту до Бара и открила да јој је управо она и омиљена.

- Барска пруга је дефинитивно најзахтевнија од свих, али је и најузбудљивија, зато што је то заиста један дивљи терен, а у неким моментима су ситуације заиста напете. То треба доживети, то је непоновљива врста адреналина - прича нам Марија.

На тако дугом путу дешава се да се возови често и кваре, а тада је кључно то како ће машиновођа да поступи у таквој ситуацији.

- Најбитније је да машиновођа остане прибран. Након што се то деси на прузи обавештава се низ воза, обавештава се особље о чему се ради и ради се на отклањању квара. Гледамо да путнике у што бржем року збринемо или да их аутобусима да превеземо на друго место уколико има могућности за то или да их збринемо што се тиче хране, воде и осталих ствари. Упркос изазовима, Барац ми је дефинитивно најдражи и то искуство када сам возила тај воз никада нећу заборавити - поручила је она.

Марија је прво неколико година радила у Београду, где је и упознала свог сада већ вереника Дејана који је радио као кондуктер у њеном возу. Преселили су се у Лапово где су одлучили да граде своју будућност, а њихова љубавна прича је заиста филмска, "била је то љубав на први поглед", поручили су обоје, а њихову љубавну причу објавићемо као наставак..

Извор: Србија Данас/Телеграф