ОН СЕ ПУБЛИЦИ НЕ КЛАЊА Био је неухрањени дечак ког нису хтели да ПРИМЕ У ШКОЛУ, а отац га је пријавио полицији
Живот нашег прослављеног глумца Александра Берчека и диван је и тужан у исто време.
Детињство му је било тешко, али дух неспутан и винуо га је у висине. Као мали Александар Берчек је био веома сиромашан. Због тога је био неухрањен, а због неухрањености није могао да се упише у војну школу.
- Пошто смо били тешка сиротиња, а сиротиња иде у војне школе, ја се пријавим тамо. Два пута сам се пријављивао и два пута ме одбију због неухрањености. Додуше, тамо су на тим прегледима били педагози и психолози можда су проценили колико бих био послушан па ме нису примили. Елем, такмичио сам се у рецитовању у Жабљу. Говорио сам Јесењина и ту ме публика изнела на рукама. После сам био у Плани и ту узмем треће место - испричао је Берчек у интервјуу у емисији "ТВ лица као сав нормалан свет".
Како да избегнете да будете ОЗБИЉНО ПРЕВАРЕНИ у страним земљама? Ово су ПРАКТИЧНИ САВЕТИ који ће вам ОЛАКШАТИ ЖИВОТ
МАЈКА ЧЕТВОРО ДЕЦЕ НЕМА НИ ЗА ХРАНУ! Ово је најтужнији оглас у Србији! Има ли неког ко хоће да помогне? (ФОТО)
Пронађен ген дуговечности! Хоће ли због ОВОГА људи живети квалитетније и дуже?
Године 1969. преселио се у Београд. У то време добијале су се стипендије, а он их је имао чак три. И тада као студент имао је више пара него његов отац пензионер. Управо због тога га је отац пријавио полицији.
Глумац је препричао тај разговор:
- И ја после друге године, додуше радио сам и један филм, купим половног фићу. Дотерам га кући, а мој отац кога су звали Лала милицајац каже: "- Чиме си ово дошао? - Аутом. - Чији је ово ауто? - Мој. - А не може то тако. И седе на бицикл и оде у милицију да ме пријави. Дођу два полицајца које знам, наши пријатељи. - Друже, саобраћајну покажи... Кажу мом оцу: - Лало, његов је, лепо пише овде. - Ето, а ја ни бицикл нисам успео да купим, а он студент ауто. Не знам ни шта студира..."
Александар Берчек глумио је у многим филмским и серијским остварењима од “Отписаних“, “Породичног блага“, Вука Караџића, “Стижу долари“, “Кругови“, “Јужни ветар“... Такође, паралелно је градио каријеру и у позоришту.
У СОБИ ЗА "ИГРАЊЕ" ОН ЈОЈ РАДИ ОВО! Проститутка Ана открива како изгледа вече на се*си забави!
Ушао у светске уџбенике о ВОЈНОЈ ВЕШТИНИ: ЕВО ко је Ахмед из Лесковца, који је ТРУБОМ преварио Турке!
ЉУБАВ ИЛИ ВАНДАЛИЗАМ поцените сами: Кеј на Дорћолу освануо обасут латицама ружа (ФОТО)
Био је и управник Народног позоришта у Београду од 21. јануара 1993. до 10. маја 1997. Ипак, никада се није поклонио публици. А за то је имао разлог.
- Кад се договоре мало редитељи, мало новинари, мало критичари, могу да направе звезду од кога хоће. Можда сте приметили, али ја се никад не клањам публици. Нисам се клањао ни као студент. Добро, има колега које воле да тако продуже аплауз па се клањају до земље црнице. Али, ако сам ја тај неки посао радио и урадио га добро, а ви дошли да ме гледате и аплаудирате ми, што би се ја клањао ако сам већ добро посао урадио. Кад сам све урадио, ви ме терате да вам се још на крају и клањам. Мислим да то није у реду - рекао је Александар Берчек у једном интервјуу.
