Сећате ли се Титотвог Ужица и Титограда? Чак осам градова и насеља названо је у част југословенског маршала - Имена су мењана у различитим годинама, а нека су враћена тек почетком деведесетих

Осам градова и насеља на простору некадашње Југославије у једном тренутку носило је име Јосипа Броза Тита, а занимљиво је да је по један такав назив постојао на територији сваке од шест република и две аутономне покрајине.

Нису, међутим, сви добили Титово име у исто време. Прве промене догодиле су се непосредно након Другог светског рата, док су још четири места названа по југословенском лидеру након његове смрти 1980. године.

У Црној Гори, Подгорица је 13. јула 1946. године добила назив Титоград. Град је тада постао главни град Социјалистичке Републике Црне Горе, а име Подгорица враћено је 1992. године.

У Србији је Ужице 8. јула 1946. године постало Титово Ужице. Одлуку о промени назива донео је Градски народни одбор, а име се задржало све до 1992. године.

На простору тадашње Социјалистичке Републике Македоније, Велес је 1946. године добио назив Титов Велес. Одлука о промени донета је у октобру, а нови назив званично је ступио на снагу 11. октобра.

У Хрватској је Кореница 1945. године добила назив Титова Кореница. Одлука о промени донета је 5. октобра, а објављена у службеном гласнику у децембру исте године.

После Титове смрти још четири места добила његово име

Након Титове смрти 1980. године, његовим именом названа су још четири места, чиме је почетком осамдесетих постигнут број од осам градова и насеља распоређених по републикама и покрајинама.

У Словенији је Велење 1981. године постало Титово Велење. Тај назив задржао се до 1990. године, када је враћено име Велење.

У Босни и Херцеговини, Дрвар је од 1981. до 1991. године носио назив Титов Дрвар. Град је имао посебно место у југословенској историји због догађаја из Другог светског рата и Титовог боравка у Дрвару током немачке операције Rösselsprung 1944. године.

Косовска Митровица је 1981. године добила назив Титова Митровица, док је у тадашњој Социјалистичкој Аутономној Покрајини Војводини Врбас 1983. године постао Титов Врбас.

Према локалним историјским записима, назив Титов Врбас уведен је 25. маја, на Дан младости, а почетком деведесетих враћен је стари назив.

Са распадом Југославије нестала и Титова имена

Промене политичког система и распад Југославије означили су и крај већине назива који су у себи садржали "Титов" или "Титово".

Подгорица је поново постала Подгорица, Ужице више није било Титово Ужице, Велење је изгубило Титов додатак, као и Дрвар, Врбас и друга места.

Иако су та имена одавно део историје, повремено поново доспеју у јавност. Тако је недавна објава на друштвеној мрежи X, странице "Yugoslavian Висуалс", подсетила кориснике на чињеницу да је некада чак осам градова и насеља у званичном називу носило Титово име.

Објава је изазвала различите реакције - од личних породичних сећања и историјских коментара до шаљивих опаски о некадашњој Југославији.

Један корисник је поделио породично сећање на претка који је, како је навео, био уз Тита током немачке операције у Дрвару 1944. године, док су други коментарисали некадашња имена градова.

Међу њима је било и кратких носталгичних порука попут оне да је "Титоград" био упечатљив назив, али и шаљивих коментара о томе како би се држава могла назвати „Титославија“.

Прича о осам "Титових" градова тако данас представља занимљив део историје бивше Југославије - времена у којем су имена градова често била много више од пуких географских ознака и носила снажну политичку и симболичку поруку.

Србија Данас