Више од 1.000 година историје под једним кровом: Црква која памти Стефана Немају - У њој је примио монашки постриг, а потом кренуо ка Светој Гори

У доба када се хришчанство ширили овим подручјем, апостол чије је име било Тит, подигао је светињу, на чијим темељима ће касније нићи црква, изузетно значајна и за историју хришћанства и за историју српске сакралне архитектуре.

Апостол кога помиње народно предање, следио је апостола Павла.

Претпоставља се да је недалеко од данашњег Новог Пазара, на месту на коме се Петрова црква налази, заправо постојао баптистеријум, у коме су обављана крштења у то доба.

И управо су остаци те првобитне светиње из шестог века искоришћени када је грађена црква, коју данас знамо као Петрову и која је посвећена Светим апостолима Петру и Павлу.

Најстарија и најзначајнија

Колико је Петрова црква била значајна за Србију тога доба сведочи и податак да је оснивач династије Немањића и један од најзначајњијх српских владара тог времена, велики жупан Стефан Немања у њој примио православну веру, наводи “Задужбине Немањића”.

Такође, монашки постриг је овај српски владар у Петровој цркви примио.

Касније је у тој истој цркви и званично обнародовао одлуку да се одриче престола земље, после чега креће пут Свете Горе, где са сином Растком, у монаштву Савом, подиже манастир Хиландар.

Укупна дужина Петрове цркве, са све олтарском апсидом, нешто је већа од 17 метара. Исто толико отприлике је и широка у најширем делу.

Део културне баштине света

Почев од друге половине минулог века је управо Петрова црква, уз још три значајна локалитета у том делу Србије, уврштена на УНЕСЦО-ву листу светске културне баштине.

Изузев остатака средњевековног града Раса, где је и било средиште средњевековне српске државе, на поменуту листу уврштена су још и два српска манастира из тог доба, Ђурђеви ступови и Сопоћани.

Неколико слојева фрескосликарства Петрове цркве сведоче различитим епохама и уметничким утицајима. Међу њима је настарији, али и најслабије очуван онај који, како се претпоставља, датира из периода између деветог и десетог века.

Други слој фресака ове светиње је смештен у 11. век, док је трећи настао век доцније, како се претпоставља. Најбоље је очуван четврти слој фресака у унутрашњости цркве посвећене Светим апостолима Петру и Павлу. За њега се сматра да је настао у време када је земљом владао краљ Урош.

Најзначајније преправке у новијој историји на овој светињи су извршене у првим деценијама 18. века, у време када је патријарх Арсеније Четврти био на челу Српске православне цркве.

Извор: Србија Данас/ТО Нови Пазар