Школе у Србији сутра неће имати наставу

Сви ученици основних и средњих школа у Србији сутра ће, уместо у школске клупе, закорачити у свечане сале. Иако се редовна настава не одржава, школе ће бити испуњене ђацима и просветарима поводом обележавања школске славе – Светог Саве.

Свети Сава, симбол српске просвете, културе и духовности, традиционално се обележава 27. јануара широм Србије и Републике Српске. Овај дан у школском календару деценијама заузима централно место као један од најважнијих датума у образовној години.

Приредбе, свечане активности, културни програм

Тог дана школе организују приредбе, културне програме и свечаности посвећене лику и делу Светог Саве. Редовна настава се не одржава у класичном облику, већ се часови замењују свечаним активностима, у складу са школским календаром.

Овај модел чува две важне ствари истовремено: с једне стране, задржава се радни оквир школе као установе, као друго, ствара се простор да Савиндан буде остварен као посебан дан, другачији од уобичајених школских обавеза.

Иначе, након што сутра пресеку славски колач, ученици ће углас отпевати химну Светом Сави "Ускликнимо с љубављу", која датира с почетка 19. века.

Празник Свети Сава је установљен као школска слава 1840. године, на предлог ректора Лицеја из Крагујевца Атанасија Николића и прослављао се као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком тадашњих комунистичких власти. После скоро полувековне забране, 1990. године поново се враћа као школска слава.

Уз свечани програм у свим школама, на Савиндан се одржава и традиционална Светосавска академија, а сваке године Министарство просвете Србије додељује традиционалне Светосавске награде за посебан допринос развоју образовања и васпитања.

Свети Сава - Утемељивач Српске цркве, државе и школства

Српска православна црква 27. јануара прославља Светог Саву, утемељивача Српске цркве, државе и школства. Свети Сава био је први српски архиепископ, светитељ и просветитељ. Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање, крштен као Растко, а када се замонашио узео је име Сава.

Растко се на Светој Гори замонашио упркос снажном противљењу родитеља који су му наменили владарску мисију. Његовим устоличењем за архиепископа 1219. године утемељена је и самостална Српска православна црква.

Заједно са оцем Стефаном, замонашеним као Симеон, Свети Сава је основао Хиландар и изградио још 14 манастира и тако постао ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори.

Умро је у Трнову, у Бугарској, 25. јануара 1236. године, на повратку са ходочашћа у Јерусалиму, после једне дипломатске мисије за Бугарску архиепископију.

Према записима из тог времена, глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије. Његове мошти су из Трнова пренете у Србију и сахрањене у манастиру Милешева 6. маја 1237. године.

Током Банатског устанка, 1594. године, велики везир Синан-паша наредио је да се мошти Светог Саве однесу из Милешеве и спале у Београду, на Врачару.

Народна веровања

Као део традиције, постоји много српских народних веровања у вези са Светим Савом, међу којима и то да ако на 27. јануар загрми, десиће се важни догађаји у земљи, а он се такође сматра и "вучјим пастиром" и празнују га многи сточари из свих делова Србије.