Славимо Светог Илију Громовника: Данас је забрањено купање у рекама, а ову ствар обавезно урадите деци

Свети Илија, старозаветни пророк и новозаветни светитељ, заузима посебно место у народној свести. Верује се да није умро, већ се у пламеним кочијама узнео на небо, возећи се и данас по облацима, док из ноздрва његових коња избија пламен, а тутњава грмљавине означава пролазак његових ватрених кола. Управо због те огњене снаге, народ га зове и Громовником, сматрајући га најмоћнијим међу „огњеним свецима“.

У православној традицији, Свети Илија је чувар неба, он одређује када ће пасти киша, а када ће завладати суша. Његова појава је божански знак, те ако тог дана падне тиха, блага киша, верује се да је то благослов са неба. 

Насупрот томе, ако грми, каже се да Свети Илија прогони нечастиве, гађајући их муњама. Зато се у народу негује веровање да се на овај дан не треба крстити под ведрим небом, јер се ђаво, који бежи од светитеља, може сакрити управо под крст, у који гром никада не удара.

Један од важних обичаја везаних за овај дан јесте уздржавање од рада у пољу, како не би "изгорли усеви" и како би се испоштовала моћ светитеља. Такође, постоји и народно предање које упозорава да се не треба купати у рекама, јер вода, како се верује, "дозива" жртве тајанственим шумом.

Свети Илија се у традицији често поистовећује са словенским богом грома Перуном, а преласком народа у хришћанство, особине овог древног божанства пренете су управо на Громовника. Илија је, према предању, родом из Тесвита, због чега носи назив Тесвићанин, а помиње се не само у Библији, већ и у Талмуду и Курану.

Народна предања кажу да је, одмах по рођењу, његов отац Савах имао визију. Видео је анђеле како повијају дете огњем и хране га пламеном, што је протумачено као знак његове пророчке моћи и пламене нарави. 

Током живота, пророк Илија се супротставио тадашњем израелском краљу Ахаву, који је под утицајем своје жене Језавеље одбацио веру. У знак божанске казне, Илија је зауставио кишу на три и по године, чиме је показао силу и снагу вере у Бога.

"Од Светог Илије, сунце све милије"

Народ верује да се с овим празником мења време и да се приближава крај летњих жега. На тај дан у домовима се једе мед, који је симбол здравља и слаткоће живота. Родитељи често премажу дечје образе медом "да буду радосна и весела читаве године".

Бројне су светковине, сабори и вашари широм Србије који се одржавају баш на Илиндан, што додатно сведочи о дубоком поштовању које народ гаји према овом светитељу.